Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

626

„Што сам теби код бабајка везла,

»Цак ти нисам за њу казивала,

»јер је нисам била испунила,

» А сад сам је испунила златом; 60 И даћу му ђердан испод врата,

један ђердан од жутих дуката,

„А други је од б'јелог бисера,

„Плести ћу“) му коњу усред гриве,

»Пека диче краљеве сватове.“ 65

- 636 Митар слуша двору на пенџеру,

Што говори госпођа снашица, Од милина сузе прољевао, Џак одоше до његова двора. Богдан слуша двору на пенџеру, 70 Што ће Митар с љубом бесједити, Митар иде двору у тимаре,

Пак бесједи својој вјерној љуби: » О Милице, драга госпођице !

уја бих теби нешто бесједио,

– сл

удли не знам, је ли твоја воља !«

Љуба њему тихо одговара:

„Товор', душо, што год ти је драго,“ Јакшић Митар љуби бесједио:

» О Милице, вјерна љубо моја! 80 „Краљ Будимски свога жени сина,

„Пак Богдана зове у сватове,

„Богдан иште коња и оружје,

„А и наше турско одијело,

„И он иште седло оковано; 85 Хоћу л дати, моја душо драга 2“

'1) Мјесто плести ћу у говору би се казало плешћу.