Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

641

ја. ЈЕ „Ветар дува, посипа пијеском, „Те ми бело поснупљује платно; „Већ, госпођо, ушетај у лађу, „Бирај платна, каквога ти драго.“ Онда Јана ушета у шајку И са шњоме тридест девојака, Па говори Јаночкиња Јана: „Тако т' Бога, Будимски трговче ! „Јеси ли баш местом из Будима % »Да ли знадеш Будимлију Јову # „је ли здраво, јел се оженио #“ А беседи Будимлија Јова: »рага госпо од Ердеља града ! „Домста сам местом из Будима, „Знадем добро Будимлију Јову: „Здрав је, госпо, није с' оженио.“ Кад то зачу Јаночкиња Јана, Она прову сузе низ образе, А од Јове заклања рукавом; Јово прође на думен на шајку, Пак повика тридесет момака: „Браћо моја, тридесет момака ! „Не жалте ми свилени једека, „ако мене Бог утећи даде,

„На част, браћо, сваком по девојка,

„Мене красна Јаночкиња Јана.“ Кад то зачу тридесет момака, Одсекоше свилене једеке, Повезоше низ воду Мориша. Ал' Јовану вишњи Бог помаже: Ветар дува низ воду Мориша, Већма носи Јованову лађу,

105

[10

115

125

130

135