Слике из сеоског живота. Св. 3

ПРЕСЛАВА 95

— Шта хоћеш ти Костаг Погледасмо. Коста Галоња, наш механџија, стао

па нешто разговара са дугачким Спасојем.

Коста се окрете:

— Мене питаш»

— Тебе, јес"!

— Нећу ништа.

— Како ништа А шта разговараш са Спасојемг Ми се скаменили, па само гледамо, јер у Галоње

нема тамо-амо.

— А што се тебе тиче» — упита он, а покупи веђе. — Тиче ме се, тако јес'!.. Ти се договараш с

њим да неког бијеш!

— Хајде, не пртљај.

— Ко пртља»

— Ти!..

—_ Ја Е

— Ти!.. Ти!.. — И Галоња му се унесе у лице. — Пази ти!.. ово су људи!..

— И ја видим да су људи. Па шта хоћеш ти

са мном

— Ја знам. — А шта ти знаш» Јеси л ти Богг — Ово су људи!.. Ти мене зовеш Богом. Ја

нисам Бог... Питаћу те!..

— Ама, кога ћеш ти питати! — дрекну Галоња

и заману песницом.

Људи се умешаше међу њих.

— Немој, Којо! Немој, газда Лако! — Ама, пусти-де ме! Пусти-де ме: да му покажем! — Пустите га! — рече Галоња.

Газда Лака сав се зацрвенео. Из очију му сева

ватра. — Ама, пуштајте ме људи!..—дере се једнако. — Море, куда ћеш» — вели му Сима Сојин зар не видиш да би те појеог

— Ама да му покажем! (Сима га пусти, ал он се не помаче с места. — Ето, пустили су те, па што не удариш,

мајчин синег! — рече Галоња.