Слике из сеоског живота. Св. 3

ДЕЛИЈЕ Е 39

на колена и једно и друго, и дизали се понова и нападали једно на друго са већом снагом...

Борба је трајала дуго, дуго... Већ Станко поче малаксавати. И само срце преста да бије... Он хтеде клонути. Пене му беху попале уста као

да је — сачувај Боже! — у падавици, док се споља заори глас: = Кукуреку...

Петао певаше своју песму на оближњем седалу.

То ' охрабри Станка. Он нападе са новом снагом:

= Доле!... јекну он.

— Доле!... загрми и она авет што га беше у ватила...

Наједаред се пустише и паде авет у један, а Станко у други крај... -

= Побратиме !

= Шта је побратиме >

— Зар си тиг

= Што ме намучи»>

=— Што ме намучи>

= Ј'ој! јадан ти сам!

= Јој!... тужан ти. сам!

= Ј'ој!... оладио сам се!

=— Срце ми умрло!...

= И мени!...

=— Што ми се не јавиг!

— А ти мени2!

— А шта ћеш у гробљу >

— А шта пеш тиг

= Ја окисо па свратио.

Тако су седели до зоре; ни један не може маћи...

„Заклела се земља рају, да се сваке тајне знају |...

И то се дознаде. Они побегоше из села. А за три дана нико више не чу за њих... |

— Ала ми и јесу јунаци!... рече кмет,