Слике из сеоског живота. Св. 3

БЕЛА ВРАНА 45

Видело се да је имала доста укуса. Босиљка, уз њену припомоћ, разреди и намести ствари. Собица изгледаше лепа и пријатна. · -

Кад све би готово, Мара седе на столицу.

— Па, ви'те, имате доста лепа намештаја !... Бадава, познаје се дете из вароши!

И тада је узе распитивати за породицу. Сваки час упадала је Босиљци у реч, напомињући

неког учитеља Милана, који је лепо живео са њеним

„покојним“ и био леп „као гранатир“! — На послетку поче грдити село и сељаке:

— Ето, среће ми моје! — једва сам дочекала да проговорим с ким речи! — (Ове гејакуше, ђаво

да и' носи! Тако су, знате фрајла, неслане, да човек не може с њима реч проговорити! — Тако су, знате, гадне!... Пхи!.. Ето, кметице, овог истог Радоја жена, дође чешће код мене, донесе ми по мало ракије, јали сланине, ја сира, чудо!... Па жена Ивана одборника, она Стамена — не може се казати!.. Све су проливене: не смете пред њима реч рећи: —_ одма раскакоћу свуда. "Оће да оговоре човека, то им је душа! А већ за женску и да не спомињем!.. Чувајте се од њи ка од живе ватре! Него, знате фрајла, нову кућу и нов квартир треба полити. Ја идем да скувам кафу.

—- Нисам купила кафе: — рече Босиљка. — А то ће ми требати!

— Требаће, Бога ми! Него, знате, имам ја кафе.

— Ја кафу не пијем.

— Шта зар не пијете»

— Не пијем.

— Штета!... А ја о кафи живим. Кафу и коју чашицу ракије, па да се леба не сетим у дугу дану! Идем да скувам.

Она изиђе у кујну, а Боса оста уређујући још неке ствари.

__ Јел те, фрајлаг

— Изволте!

— Имате ли свећег

— Имам,