Словеначка

6 АНТОН МЕЛИК

од истока Панонске низије, а на југоистоку остаје Балкан са својим политичким утицајима. Преко словеначког подручја ишли су, средином Словеначке, друмови из Италије на исток, источним рубом Алпа према северу на Дунав и још даље, на североисток у средишње делове Панонске низије, и на југоисток у предео, где се додирује Панонска низија са балканским земљама крај доње Саве, Драве и Мораве. Овим путем су Римљани освајали све наведене покрајине, полазећи из Аквилеје, која је стајала тик крај руба садашње словеначке територије; истим путем, али у обратном правцу, надирале су у доба сеобе народа варварске хорде према Италији. У полустепском панонском пределу су се заустављали Номади у нашој непосредној близини и, у доба Авара и Мађара, вршили известан утицај на нашу историју. Преко словеначке територије су ишли у средњем и новом веку главни друмови из Млетака источним рубом Алпа на север. У новије доба, када се је развио Трст у прву јадранску луку, водио је најбољи пут до њега из аустриских и суседних покрајина, особито од Беча, баш преко словеначког подручја. Зато је разумљиво, што је прва железничка пруга на југословенској територији Шентиљ — Марибор Цеље саграђена год. 1846., пи Цеље— Љубљана 1849. те Љубљана— Трст 1857. Осим тога је пруга Шентиљ— Марибор — Цеље - Љубљана— Трст још и данас једина железница у држави са два колосека. Све то сведочи, да је главни пут водио из средње Европе:на Јадран баш преко словеначког земљишта.

Словеначко подручје у својој целини не чини јединствену природну област. У старије доба, када је словеначки живаљ још допирао и у горње поречје Драве и Муре, те с оне стране развођа, у данашњој горњој Штајерској и Аустрији, у поречје дунавских притока, сачињавала је Целовачка котлина. географско средиште словеначке територије. Зато је била садашња Корушка средиште Каранта-