Словеначка

ИСТОРИЈА 37

из Аквилеје, а на северу од стране баварских бискупија. Хришћанство се почело ширити и ван граница Карантаније, у Доњу Панонију. Салцбуршка, бискупија, која постаје 798. год. надбискупија, добила је 811. год. као јужну границу своје архидијецезе реку Драву, док је на њеној десној обали дата црквена власт патријарсима из Аквилеје (или Оглеја).

Око 800. год. сви су Словенци били ослобођени од аварске власти и уједињени под франачким суверенитетом. Карло Велики им је оставио, из политичке увиђавности, војводе и кнежеве домаће крви. Добро организованом управом привукао је словеначку земљу ближе својој држави. Читаво подручје подељено је на два маркгрофовства : Фурланску Марку, која је обухватала Доњу Панонију северно од Драве, земљу око горње Саве и Фурланију, те Исшочну Марку, под коју је спадала Карантанија и Горња Панонија.

Други сукоб Карла Великог на истоку био је са Византијом. Освајањем Фурланије (776. примакли су се Франци византиској Истри. Год. 788. дошло је до франачко-византиског рата и франачке чете освојиле су Истру. У доба тих непријатељских одношаја са Византијом дошли су под франачки су= веренитет и далматински Хрвати. Ахенским миром 812. год. признат је дефинитивно „франачки суверенитет над Истром пи далматинско-хрватском кнежевином. За слабе владе Карловог наследника, Лудвика званог Побожног, почели су се јављати нереди у читавој држави. Особито на њеним границама избијају тежње за самосталношћу, као последице насилног поступања франачких управитеља. Устанци потчињених народа учесташе. И панонски кнез Људевиш, чије је седиште било око Сиска, тражио је прилике:да постане самосталан. Када није успео са тужбама против фурланског маркгрофа, дигао је 819, год. устанак против Франака и придобио је у