Словеначка

ИСТОРИЈА. 49

лики црквени поседи (Салцбург, Бамберг, Крка, Шт. Павел). Јаку основу својој династичкој власти у земљи положио је помоћу спретне територијалне политике војвода Бернард (1202.—1256.).

Чешко-угарска владавина. Смрћу последњег војводе из племена Бабенберга (1246. почиње нов период политичке и територијалне историје великог дела словеначке земље. Војводине Аустрија и Штајерска постале су као државни феуди 1246. год. слободне. Нови претенденти нису могли доћи до праве власти, читаву моћ у земљи задобили су све јачи министеријали. Искоришћавајући прилике дошао је на позив некојих у земљу Пршемисловац Ошеокар, син истоименог чешког краља, а од 1253, год. и сам краљ чешки. Упркос јакој опозицији у земљи и упркос претензијама угарског краља Беле ТУ, којему је успело да за неколико година (1254. до 1260.) придобије Штајерску, добио је Отокар 1262. Аустрију и Штајерску као државни феуд. Безвлашће у немачкој држави, која тада није имала, правог владаоца, а и потпора папинске курије, која, је више волела расцепкану него ли јаку Немачку, омогућили су чешком краљу ове успехе. Али Отокар је ишао још даље. Са својим рођаком корушким војводом Улриком, који је по Бернардовој смрти завладао у Корушкој, а после изумрћа Бабенберговаца задобио највећу моћ и у Крањској, склопио је Отокар 1268. год. уговор, по којем би га он имао наследити ако би Улрик остао без деце. Када се то већ идуће године догодило, заузео је Отокар Корушку и Крањску и тако основао велику државу од Крконоша скоро до Јадрана, по територијалном обиму веома сличну некадашњој Самовој држави. Словеначку земљу је Чех утолико ујединио, што је место три до четири династа иста добила сада само једног владаоца. О каквом словенско-националном карактеру ове чешко-алпинске државе, наравно, нема говора.

Отокарова алписка држава није дуго посто-

Словеначка, 4