Словеначка

ИСТОРИЈА 51

територија, употпунило. Од краја ХШ века па све до ослобођења 1918. год. владају највећим делом словеначке земље аустриски Хабебурговци. Наследници Рудолфови у словеначким земљама морали су се у почетку борити са великим тешкоћама. Јаку опозицију пре фаворизираних племића и клера морао је савладати нарочито војвода Албрехш, који је увео у земљи строг режим.

У ХМ и ХУ век пада територијално развијање словеначке земље, која је постепено добила оне политичке границе појединих покрајина, које су постојале све до најновијег доба. Сам народ имао је најмање реч код политичких промена своје земље. Подела земаља између појединих линија владајуће хабсбуршке династије и присаједињавање нових територија старим хабебуршким земљама дотађало се без питања широких маса народа, који је у самој земљи становао.

Територијална политика Хабебурговаца у словеначкој земљи ХМ и ХУ века показује продужење оних тенденција, који је имао већ последњи Бабенберговац и за њим Пршемисл Отокар: постепено приближавање мору и Италији. Пут је водио преко словеначке земље. Ово хабебуршко продирање према југу вршило се и извршило у више етапа. Најпре су Хабсбуртовци 1311. године, припајањем Словењега Градеца и земље око реке Савиње Штајерској, добили у руке важне путеве за Крањску и Хрватску. Другу етапу означава добитак Корушке и Крањске, дате до оног доба у закуп горичко-тиролским грофовима. Те су земље после смрти, без наследника умрлог, корушког војводе Хенрика (1385.) остале без господара. Овај успех Хабесбурговаца плод је њихове веште тактике у ондашњој политичкој борби између њих, Луксенбурговаца и Вителсбаха.

И даља арондација хабсбуршких територија по словеначкој земљи био је успех спретних наследних уговора п мешања Хабебурговаца у интересну

4%