Словеначка

ИСТОРИЈА 63

неким словеначким градовима доста јака насеља и бавили се нарочито банкарским пословима (на пр. у Марибору, Цељу, Љубљани, Горици). Трговина и занат главни су посао градског становништва.

Од промешних пушева водио је најважнији, са међународним карактером, — из Фурланије кроз Каналску Долину за Бељак, Шт. Вид, Бреже и даље за Горњу Штајерску, Аустрију и Чешку. Из Корушке за Крањску водили су путеви преко данашњег Подкоренског седла и преке Љубеља. Из Корушке у штајерску Подравину водио је пут уз Драву. Из Савињске долине водио је један за Камник, а други по старој римској цести преко Тројана за Љубљану. И од ЈБубљане су водили путевп у правцу римских, један преко Долењске за Костањевицу п даље за Хрватску-Славонију, други преко великих шума на рубу Краса за Горицу и Трет. Преко словеначке се земље кретала у средњем веку велика транзитна трговина из Подунавља ва пристаништа на Јадранском Мору (Копар, Трст, Штиван, Оглеј) и за Италију.

Турска, социјална и верска криза. Словеначка земља, која стоји од цара Максимилијана ! (1 1519.) скоро у своме целокупном територијалном обиму под владавином једне династије, преживљавала је од ХУ до ХУП века три јаке кризе: турску, социјалну и верску. Прва се 'само дотакла словеначке земље и није јој донела штете у територијалном погледу. Друга се истутњила у неколико великих сељачких буна. Трећа, верска, позната је под именима реформације и противреформације. Турски ратови, сељачке буне и верски покрет дају историји словеначке земље од краја ХУ па све до почетка ХУП века њен главни садржај и карактер.

Турске најезде и рашови. Већ почетком ХУ века доживела је словеначка земља прве турске најезде пљачкашког карактера. Оне су се понављале у особито великом опсегу у другој половини ХУ века и досежу већ до Фурланске и Корушке,