Слово о Лапову

АМОУПРАВА

Милица Станковић „КЕС, МОМ УЕВВА!«“

„Лапово. Историјски списи кажу, насеље средњовековног _ порекла. – Географски — подаци, геостратешки локалитет на раскршћу најважнијих друмских и железничких саобраћајница Ју земљи. За мештане, мала варош за срце притшивена, варош обгрљена реком Рачом на северу и „Лепеницом на југу, рекама које паралелно теку до слива у Велику Мораву на којој „Лапово става, док га са шточне стране <= штите обронци Старог брда.

Природни и привредни потенцијали Лапова познати су више векова. Од првих писаних о података о „Лапову као археолошком лока= литету из 12. века, па до данас, мењала су се његова имена, број становника, било је рушено и обнављано. Указом краља „Александра 1

Обреновића, Лапово добија статус варошице 1896. године.

НА РАСКРШЋУ

Догађај који је обележио крај 19. века је била изградња пруге Београд – Лапово – Ниш. Истовремено са формирањем прве српске железнице, која је пролазила кроз Лапово, оно постаје један од најзначајнијих железничких чворова. Тај статус задржава и данас.

До унапређења железничке инфраструктуре дошло је 2019. године, када је реконструисана пруга дужине 28 километара, на релацији Лапово–Крагујевац, чиме је скраћено време потребно за путовање и створена могућност да се возови крећу брзином и до 100Кш/ћ. Треба напоменути да реконструкција овог дела пруге није вршена дуги низ година, тако да је брзина кретања возова била

ограничена на максималних ЗОкт/ћ. Овим пројектом извршена је потпуна замена шина, прагова и колосечног материјала. „Инфраструктура железнице Србије“ је за реализацију овог посла из сопствених

средстава издвојила 11.000.000 евра.

ОД велике важности за друмску инфраструктуру је чињеница да се Лапово налази на европском коридору (Коридору 10) и једном од најважнијих магистралних коридора у земљи. Лапово своје саобраћајне везе остварује преко магистралног пута према Крагујевцу, Краљеву и Чачку М-1.11, ауто-пута Е-75 (Београд-Ниш), регионалног пута К-214 Велика Плана–Јагодина и мреже локаАних и некатегорисаних путева. Друмски

прикључци на ауто-пут ЈЕ-75 остварују се на две петље на правцу централне зоне Лапова и у јужном делу, на позицији везивања магистралног пута пута М-1.11. Скупштина општине Лапово је у новембру 2020. године донела Одлуку којом је приступила изради Плана детаљне регулације за реконструкцију и изградњу уклапања брзе саобраћајнице 1 Б реда Крагујевац–Баточина—Лапово на аутопут Е-75 и петље Баточина–Крагујевац, према којој ће финансијска средства потребна за израду Плана, на основу Одлуке, обезбедити ЈП „Путеви Србије“. Општина Лапово ће се у овом процесу залагати да се наведено искључење са ауто-пута у будућности зове Лапово– Крагујевац.

Фотог: Урош Томић

< Аоторџе Е-75 реја; је

Фотог: Урош Томић

МИСИЈЕ, ВИЗИЈЕ, ДЕЛА „ПРИВРЕЂИВАЊЕ“ Иако је до Другог светског рата живот у Лапову почивао на пољопривреди, трговини и занатству, његови индустријски потенцијали уочени су још крајем 19. века. Пре самог рата започето је улагање у неке пионирске облике индустријске призводње. У послератном периоду, привредна структура се мења. Док удео индустрије у привредном развоју Лапова постепено расте, рационалним коришћењем природних потенцијала и нешто већим улагањима у изградњу индустријских постројења, пољопривреда, некада најјача привредна дела-