Службени војни лист, 01. 04. 1881., стр. 11

265

1881

266

3. Милиција Официра на расаоложењу . . 105 Готландске милиције . . 8.890 Добровољачки стрелци . . . 12 248

свега 21.243 људи

са 24. топа.

4 Резерва ноња. Рсзервних коња .... 2730 Норвешна 1 Редовна војсна Официра 856 Војника 54.000

Коња Топова

1.900 66

2. Резервна в /јсна ^апс1уагп 20.000 Трен 12.000

свега 32.000 3. Народна војсна? 4. Оиолчењече Прва класа извежбаних регрута износила је 1878. год У Шведској . . 25.904 в Норвешкој . . . 8.500.

ситн 44. Тои ОД 100 тона. Познато је, да је Талијанока ' Флота наружана са неколико гигантних топова од 100 , тона; ал се међутим о уиотрзбљивости тих топова почело здраво сумњати, од како се један од њих у пр. години распронуо приликом пробног пуцања. О најновијим пробама пуцања које су чињенз са тим топовима јавља »НаНа МШкаге« сљедеће: 10. Марта тек. год, избачено је из њих 101 метак са обичнпм Фишеком од 220 килограма. Почетна брзина 45 3 метра. Пуцало се са 2000 — 6000 ме. тара на покреган пливајући нишан и дошло се до резул- ! тата, да би половина метака погодило лађу средње вели- ' чине. Да се избаци један метак потребовало је 0 минута, ал се дешавало да је поново пунење и опаљивање извр- ј шено и за 4 минута. Последњи метак испаљен је на једну стеНу са одстојања од 400 метара и граната је у њу продрла 8 метара, без да јз повређеиа. Идућег дана оруђе је прегледано п том приликом констатовало се да ће јошт 100 метака издржати без и најмањег уштрба за сигурност погађана. 45. Код Енглеске војсве укинуха је телесна казна и замењена сљедећим казвама, иротив пијанства и днсцнплинске иступе : окивањем у ^вожђе; На маршу је дозвољено да се крнвац по изреченој казнп прнве;ке за кола или коња и да се тиме принуди да оу ногу» маршира. За предупређење багства могу се о.-уђе- ' номе метути на руке гвол^ђа, ал букагије никако. Осим ! тога окривл>еном се може наложити да носи неки известан терет, којл му међутим неби удио здрављу. Смртна казна несме се пре извршити док је непотврди врховни командант војске. 46. Промена у организацнји код талијанске коњцце. Од сад ће се коњички пуковп делити у два полупука сваки од по 3 ескадрона. 1. 2. и 3. ескадрон

И Д Е. образује ирви, а 4. 5. и 6. други иолупук. Са нолупуко вима командују виши оФицири и то: мајор ирвим а потпуковник другим полупуком. Свакп полупук има свој штаб који се састоји осим команданта из 1 ађутанта, 1 Гиг1ег та^§Ј1оге, 1 сарога1о т১10ге и 1 штабс-трубача. Пзгледа да је овом променом учињен први корак за повећање талијанске коњице; јер ако се овим полупуковима дода јошт н четврти ескадрон, кад наравно државне Финансије то дозволиле буду, то ће се претворити полупукови у целе и према томе би се из садањих 20 образовало 40 пукова. 47. Организација војннх судова у Аустрији. Указом од 28. Фебруара тек. год но нов. потврђено је устројство војнпх судова за стај. и народ. војску и ратно мрнарство. Према гоме устројству деле се војни судови у прво степене судове а ови опет у сталне : гарнизонски, мрнарски, гардијски судови и суд вој. академије, и у привремене: којисе об >азују у ратно добанабојном пол>у, затим у више вој. судове и на послетку у врховни војни суд. Прзма томе зваће се војни апелацијони суд од сад «виши вој. суд, а врховни војносудски савзт, који је при војном миннстарству образовао засебан отсек, дејствоваће као највиши вој. суд за стајаћу и нарздну војску и ратно мрнарс тво са називом «врховни војни суд». Виши војни суд има : председника једног ђеиерала, једног ђенералног аудитора као шеФа канцедарије, који је у исто време и судија, потребан број аудитора као судије, а осим тога за канцеларијске послове нуждан број особља. Врховни војни суд састављен је саобразно као и виши вој. суд. Врховни и виши вој. суд стално пребива у Бечу, а за мрнарство у Поли. 48. Обука код Пруске војске. Као што је познато Ируско војно министарство обраћа од дужег времена

ДОДАТА!^ 13. БРОЈУ СхЛУ^БЕНОГ ВОЈ. хДИСТА