Службени војни лист, 27. 04. 1903., стр. 5

345

— 19°3 —

служи скраћени, два пуни рок и т. д. на изменце и по реду служења. Онога између више задругара, који је привремено или стално неспособан за служење у кадру, сматрати као да је одслужио скраћени рок, па онога од привремено неспособних — ако се доцније успособи, — и упућивати да одслужи скраћени рок, ако му је следећи задругар већ одслужио пуни рок, иначе по успособљењу упућивати га на рок, на који је по реду служења предходних задругара и рекрутован. 3, Реченицу : „ђаци се не рачунају у задругаре" треба разумети: да ђаци нити утичу на одређивање рокова њиховим задругарима, нити пак задругари утичу на одређивање рока ђаку, јер ђаци служе нарочито одређени рок по тачци 1. под „а" без обзира на имовно и задружно стање, те према томе и све ђаке треба рекрутовати на 14. месеци, па они, који по тачци 1. под „б" имају на то права и испуне услове става четвртог тач. 1. под „б", одпуштају се по одслужењу 6-то месечног рока. 4, Одредбу из става трећег тач. 2. под „б" „о служењу првенаца" треба разумети: да ће првенци служити скраћени рок само тада, ако у кући -— задрузи — не буде поред старешине задруге младића од пуних 17. година старости, нити ма ког још способног задругара — поред старешине задруге — од 17. до 6о. година старости. Онај пак рекрут — првенац — који у кући нема старешину задруге, али има женскиње и мушкарце испод 18. год. старости, такав рекрут, ослобођаваће се као хранилац, аналог тач. 3. под „в" без обзира на сталеж и имовно стање; али, ако такав рекрут — који нема старешину задруге -— (деду, оца или стрица), а има само једног млађег задругара од преко 18. год. таквом ће се рекруту одређивати првеначки рок, а ако има два и више задругара од преко 17. и 18. год. таквом ће се рекруту одређивати пуни рок. 5, Реченицу из тач. 2. под. „б" „тако исто онима, којима је задругар служећи у кадру умро или у рату погииуо и т. д." треба разумети: да после умрлога следећем првом задругару припада скраћени рок, а другом пуни без обзира да ли је онај први, коме припада скраћени рок, способан за служење или не. 6, Први став тач. 3. под „в" треба примењивати на рекруте, који се у тим околностима налазе, без обзира на стопу порезе, јер да је се и овде хтела узимати у обзир пореза то ј

би се и овде приметило, као што је то учињено у тач. 2. под „в". 7, Из става другог тач. 3. под „в" реченицу: „а то се има потврдити законским доказима поред објаснења од 4. маја 1898. год. ФАЛ« 3432 — сл. вој. лист стр. 513 — а са обзиром на то, што се наш — нарочито сељачки сталеж — дели већином споразумно без употребе власти и изборног суда, и гди нема доказа, да је нека задруга са знањем власти подељена на 5. год. пре рекрутовања младића, служиће као доказ за то, уверење о подели имања по пописној књизи „Б" и пореске књижице обе стране подељених задругара да су ови на 5. год. пре рекрутовања младића, сваки за се на свој део имања порезу плаћали и стварно одвојено живели. 8, Објаснење ФАл» 108. сл. лист за 1896. год. стр. 92., о служењу оних чији је старешина задруге на робији, мењам у толико, што ће се онај рекрут, коме је старешина задруге на робији а у задрузи нема ни једног више способног задругара, ако ће осуђени старешина издржати осуду док рекрут напуни 28. год. старости, онда да се рекрут дотле поштеди од упута у кадар и упутиће се на одслужење, када му старешина задруге са осуде дође, а ако је старешина задруге више осуђен тако, да ће рекрут напунити 28. и 31. год. старости док старешина задруге осуду издржи, такав ће се рекрут ослободити служења у кадру као хранилац женскиња и нејачи. 9, Пасторак код очуха, било да има заоставше очевине, било да ове нема, сматраће се да је очуху задругар само у том случају, ако је очух пасторка законитим путем, ма у ком времену пре рекрутовања и на своје имање примио — усинио — тако, да пасторак има право на насљедство очуховог имања, иначе не, јер је пасторак код очуха без наведеног случаја привремено у задрузи. То исто важи и за усињеника непасторка, када је ово — усиновљење — извршено као и деоба задруге на 5. год. пре рекрутовања младића. Нека се надлежни по овом објашњењу управљају. 13. априла 1903. год. Београд. Министар војни, аочасни ађутант Њ. В. Краља, ђенерал, Милов. С. ПавловиЂ с. р