Службени лист Вардарске бановине
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 7
р Број 14
вредне руке не само на домећој, него и на иностраној пијаци, биће велике и несумњиве. _ Затим је г. Бан дао реч г. Коренићу, који
" је скупу реферисао о намерама Министарства
Трговине- и Индустрије у погледу на занатске школе и на њихово будуће уређење. Излагање
-г. Коренића је саслушано са великом пажњом · од стране свих присутних.
Конференцију је практички највише занимала идеја отварања једне средње техничко-84натлијске школе У нашој бановини, чије би седиште било у Скопљу и уз коју би се, кад
год то дозволе околности, отварали специјални
_ курсеви за-шегрте и мајсторе, ради ЊИХОВОГ усавршавања у појединим занатима. Та школа,
насушна потреба наше бановине, имала би да спреми нов кадар мајстора и пословођа, тако потребних нашим индустријалцима и другим предузећима, ж
(Ова школа треба да буде основана што пре. Оно што међутим спречава њено брзо оснивање, то је питање зграде у коју би се сместила она и њој потребне радионице. Ипак зато, бановина тежи да је отвори још ове јесени, како би једна тако важна потреба била што пре задовољена. 5:
Школу би помагала држава, Вардарска
Бановина и Општина Града Скопља,
М. С. Ј.
на
__ Са вардарским полубатаљоном код Смедерева Пе на Митров Дан 1914. год
о оок5О)
#
Тако. Ако јави на положају остане и да пасивну одбрану постиже резултат. не извршење- наређења и велике губитке. Споро али сигурно иде поразу.
"Ако извести 0 ситуацији, нареди заламање крила, повлачење постепено и борбу пасивну ло краја, позтиже: неизвршење наређења и велике губитке. тв. - .
Спорије од првог решења иде поразу, 15 Ако. изврши делимично испад исто ит. сл,
"То је једно једино опасно али отмено ритерско решење, које може резултирати победом, ако-се изведе осе свих смело, енергично са пожртвовањем и самопрегоревањем. „јуриш енергичан четом на многобројног непријатеља и у истом тражити победу пошто пото,.
Ово решење ако узпе доноси победу ако е успе највише одлаже пораз у временско моралном слислу, јер непријатеља збуњује, натерује на опрезност у раду, прегруписавање и т. ел, а све скупа; резултира максимално лично. искоришћене улементе времена као простора врло важног фактора ове ситуације.
ТИ командир се одлучи на то отмено опасно
решење. | =, | | „Борбену песму прекиде гласна команда
-командиро чете; парне нумере бомбе бацај, по
експцозији бомби цела чета „јуриш, ура“. __Ура“ громну громко, снажно, искрено,
" весело из груди "пешака Н. чете и цела чета · пође у јуриш са циљем, победа пошто пото.
„Људство М. тете (лево од Н. чете постављено) чувши победни поклик „Ура“ полете само на-
| пред у. победу, са циљем победа пошто пото.
__А непријатељ“ Непријатељ збуњен овом ситуацијом, (коју апсолутно. није очекивао)
| продужи паљбу.
Да продужио, је паљбу, али иста није личила на паљбу победну већ на паљпу извињавајућу, па видећи непобедне јунаке решене на
(Свршетак)
све, поче бегати ка Дунаву, са циљем, да спаси своју бедну сгзистенцију. Горди Вардарци продужише енергично го-
њење покретом, необичном брзином и вешти-
ном савлађујући препоне природне и вештачке по смедеревским виноградима и успели су, на леђима непријатеља доћи на Дунав и поробитига.
На. путу кроз културно обрађене смедеревске винограде видели су Вардарци културу аустро-угарских обесних и кукавних војника. Видели су бедно непоштовање туђе својине, које ово сиромашио становништво кошта много труда. пара и живота. а које је војницима културне Аустро-Угарске претвореноу пустош, брзо и потпуно. Видели су вино просуто по 'авлијама и цодрумима, ствари (намештај и покућанство) разбацано које куда, врата кућна обијена и полупана и т, 0. и све, што се да видети на сликама похода Хуна у Рим под Атилом. Видели су следећи херојски подвиг свога друга редова. Николе Јовановића:
Редов Никола Јовановић вршио је гоњење датим му правцем и на истом, налетео на непријатељски митраљез којим је руковао лично један аустро-угарски потпоручник.
Аустро-угарски потпоручник видећи редова Јовановића на 4—5 корака од себе, остави митраљез и револвером на редова Николу Јовановића опали неколико хитаца, не постигну“ вши никаквих резултата.
Редова Јоваоовића поступак аустро-угарског потпоручника није збунио. Он је продужио покрет, па дошав до аустро-угарског потпоруч= иика на погодно растојање нападне га хладним оружјем и сјури му бајонет у груди. Аустроугарски потпоручник од ове ране доцније је умро, а редов Јовановић добио у чети титулу
· храбри“ и признање претпостављених старе-
шина одликовањем. На обали Дунава Вардарци су видели: