Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 27.

у Бановини, предвидела је у буџету за 1930 годину суму од милион динара за набавку кинина, који је већ и набављен, тако да ће се из државног буџета из суме предвиђене за сузбијање маларије, моћи извести важни асанацијони радови. као и повећати акција на профилакси од маларије.

Закључак

1) Маларија је опште социјадно зло, на чијем сузбијању, поред лекара, морају активно учествовати и инжињери и шумари и пољопривредници и т, д. Узалуд ће бити рад лекара ако инжињер ствара водене задруге само са техничке стране, занемарујући хигијенску страну и последице које могу из тога наступити. Узалуд ће пољопривреднику бити вода за наводњавање, када због маларије изгуби здравље, ит.д.

2) Да би сви грађани могли да суделују и да помогну антималаричну акцију, треба их претходно научити шта је то маларија, како се преноси и како се човек може одње заштитити. Зато је потребна активна пропаганда помоћу плаката, брошура, предавања, филмова и т, д. За ову би се сврху могли лепо искористити наши учитељи који би се претходно упутили на један специјални течај о маларији, и т. д.

3) У свима маларичним центрима, требало би образовати антималаричну комисију од претставника грађанског, војног и општинског санитета, која би имала за дужност предлагање потребних мера за сузбијање маларије као и о старању да се предложене мере и извршују.

4) Требало би што пре донети правилник у снази закона о сузбијању маларије и на тај начин решити питање наводњавања, а нарочито пиринчана, које су врло важне за ширење маларије.

5) Ако се из материјалних разлога не може приступити извођењу великих асанација земљишта, могу се бар свуда изводити мале асанације уз припомоћ војске, као што је то учињено а и чини се сада на више места.

6) Уз мале асанације треба увести и облигатан рад са Париским Зеленилом у свим оним местима за која потврди антималарична комисија да се овим сретством могу заштитити од маларије.

Т) Лечење болесника то јест борба против маларичног паразита мора се још више појачати тако да се што више смањи број паразитоноша и на тај начин умањи могућност инфицирање комараца и т.д.

8) Све државне зграде као касарне, жељезничке станице и куће, школе и т.д. морале би се заштитити металним мрежама од комараца и приморати дотично људство да за време ноћи спава у овим заштићеним зградама.

Борба против маларије је тешка и спорд, али је наша дужност да се свим средствима која нам стоје на расположењу боримо против

овог зла, које нам омета правилан економски и културни развитак.

Др Чедомир Симић шеф маларичног оделења Хигијенског Завода у Скопљу.

Величина Југословенства

У последње време сведоци смо једног на-

_ ционалног одушевљења, које се живо манифе-

стује сваком приликом. Једнодушност у погледу одушевљења приликом Рођен-дана Престолонаследника, једнодушан осећај приликом свечаности због промене застава и дочекивгње нових, јединодушна народна жалост због стрељања од фашиста у Трсту четири Југословена.

_ Цео Југословенски народ дише једним дахом, осећа један јединити национални талас. Под заставом Југослевенства _припио се цео народ, Државна идеја победила је снажно и постала живот, крв народа, његов пулс, његов дах.

Кроз пространа поља, шуме и брда чује се једна песма, осећа се једна Мисао — Краљу; из милиона грла широм целе земље чује се снажна химна — Отаџбини. Нашао се један израз, један поклич — један јединити. Народ хоће ширину, а не уски појам, хоће снагу неће слабост.

На крајњем западу државе, на обали сињега Јадрана, у лепоме граду Шибенику, „ту јабуку на Приморју“, био је ових дана конгрес православног свештенства. Видео сам и ту снагу државне идеологије, осетио сам одушевљену оданост Јединству. Колико се цени то Јединство, та Слобода! Ми одавде слабо можемо то појмити, али приморац не даше другим плуима осим државним, ваздух његов то је Југословенство. Жар за њега освојио га је, мисао на њега прожела га. Он осећа темп државног

· живота и усхићен је, осећа величину државе у

Јединству и воли' је као сву своју срећу.

У држави у којој нема потлачених и потиштених, привилегованик и безправних, где место рођења не утиче на развој човека, где ускогруди племенски шовинисам као зла рана отпада а остаје широки национализам, где се племенска застава свија а свугде се вија Југословенска — ту мора бити величине. Ту величину после 6. јануара осећа цео тринајестомилиони народ.

Станко Тошовић, свешт,