Службени лист Вардарске бановине

Страна 10

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

___Број 39, 40, 41 и 42

суме која је предвиђена на подизање основних школа.

Већник г. Џеровић изјављује да се слаже са предговорницима који су предложили повећање партије за основне школе.

Бећник Др. Величковић истиче да има места забачених без икакве школе а да има школа без учитеља које су затворене па је с тога мишљења да би требало учинити предлог г. Министру Просвете да се учитељи ослободе од рада код школских надзорника.

Начелник г Дошен изражава задовољство, што се сви говорници слажу у потреби подизања што већег броја основних школа.

Господин Бан на питање г. већника Радојчића објашњава да се предвиђена партија на име помоћн за подизање основних школа не може повећати, јер основне школе падају у главном на терет општина а сем тога и држава сваке године даје извесну помоћ у ту сврху па вели да ће примедбе и излагања господе већника лоставити Господину Министру Просвете.

Већник г. Др. Велашевић излаже потребу

за подизање школских купатила.

Начелник г. Дошен напомиње да се у том погледу учитељству излази у сусрет.

Већник г. Др. Велашевић истиче да би се могли позивати првенствено на ове течајсве учитељи из оних школа у којима постоји већи број учитеља, и да би требало затражити из Министарства, да оно из онихкрајеве где је соколство развијено пошаље у ове крајеве бар у центре људе који би и делом и саветом што боље поучили, како 64 што успешније могли приступити оснивању сополских чета.

Већник г. Радојчић изјављује да у раду на подизању соколства има тешкоћа због тога, што се подела сокола не поклапа са административном поделом земље, па би с тога третребало предузети кораке код савеза сокола да се та подела изврши на бази административне поделе земље.

Говорник сем тога напомиње да тешкоћа са оснивањем сок_лских сеоских чета лежи још у томе што члановима сокола нису обезбеђена барем превозна сретства за њихова путовања, те је мишљења да би та превозна средства требало обезбедити.

Господин Бан одговара, да су већ предузете мере ради нове територијалне организације сокола.

После ове дискусије већник г. Дамјановић предлаже, да се буџет просветног оделења не чита и не дискутује у појединостима по партијама и позицијама, већ да га Банско Веће прими у целости по предлогу пројекта.

Банско Веће прихвата предлог већника г, Дамјановића и у целости једногласно прима предлог буџета просветног одељења.

У 1330 часова Господин Бан закључује другу седницу и заказује идућу — трећу седницу за 24 децембра у 9 часова пре подне,

24-Х1-1930 год. у 9.50 час.

Дана 24. овог месеца у 9 часова пре подне Господин Бан је отворио трећу седницу Банског Већа и наредио секретару г. Др. Вилхелму Дауту, да изврши прозив. Пошто су сви већници били присутни Господин Бан је констатовао ла је Банско веће способно за ради позвао секретара да ирочита записник са прошле седнице. Записник је примљен, готово без примедаба, после чега је образован одбор за редиговање јаднога циркулара, који ће Банско Веће упутити грађанству Вардарске Бавовине а у коме ће дати објашњење о свом раду.

У 9.50 Господин Бан је дао реч начелнику техвичког одељења г. Тедосијевићу, који је

поднео експозе о буџету истог одељења.

24-Х1-1930 год. У 10.50 час.

Господин начелник Теодосијевић објашњава у своме експозеу најпре све оно што ради Банско техничко одељење. Он истиче да ти послови вису мали и да би баш зато што су све већи захтевали да се број персонала у техничком одељењу повећа. Ми морамо, вели госаодин Теодосијевић, да оспособимо све путеве у Вагдарској Бановини не само за колски него и за аутомобилски саобраћај, јер се оваји у нашој Бановини све више развија. Бановинском техничком одељењу су поверени многобројни послови око одржања бановинских згра-

„да, као што су гимназије, болнице, бањске

зграде и т. д,

Нарочито има много посла у нашим бањама, које треба обезбеђивати, јер оне леже на плаховитим и брзим рекама, те их треба осигурати од поплава, да им се извори не би кварили. Што се тиче личних расхода, како они износе 29.620 702 — динара, кпак зато они нису велики. Чиковвици овога одељења морају често да путују, јер су радови техничког персонала радови на терену, нарочито при оправци путева, када ивжињери раде са народом. Могу Вам рећи да држава нема у нашој бановини више од 1354 км. путева, који су махом доведени у лобар ред; сем тих пулева, државни послови у овој бановини су још: одржање зграда фил. факултета у Скопљу, зграде првостепених осудова, жандармеријске станице и основне шк ле, (Све друге задруге, сви други путеви, сви други радови остављени су бановини. Држава има међутим у овој Бановини 48 инжињера а бановина само 14, држава 15 техничара, Бановина само 11 и т. д. Нема сумње бановина зато мора да повећа свој технички персонал. Бански технички послови су врло обилни и многобројни: зграде по расадницима, разни домови нгрод. здравља, сокола и т, д., банске зграде, водоводи, чесме, наводњавање, дренаже, исушивање и, најзад путеви. Бановина има 600 км. путева ! реда и 1547 км. путева | реда.