Службени лист Вардарске бановине

Страна 14

реши на такав начин да то буде најкорисније. При томе ћемо се, наравно, морати обратити још једном на г. начелника Видаковића да сам он каже шта је могуће овде учинити.

25-Х1-1930 год. у 10.40 час.

Господин Видаковић говори у смислу партије која се налази у буџету и даје разлоге ради којих је та партија предложена у тој висини,

Господин Бан сматра да се награде у некој висини морају ипак одржати и да је реч г. Крсти Стрегзовићу.

Г. Стрезовић: Ми не треба овде да теоришемо, него да се повивујемо обзирима које на лаже пракса. Зато мислим да ове награде мо: рају остати, као и предложена сума. Кад већ бановинске дажбине скупљају држевни чиновници, и кад их Бановина не може анкуражирати наредбама, јер јој они нису с! бординисани, и пошто је процедура да се ти чиновници туже — дуга процедура, онда им треба оставити те награде да би се имало практичног успеха. ЗЛЕ

Г. Алтипармаковић: Гакође подвлачи потребу ових награда, али сматра да се предложена сума од 1,500.000.— динара може да умањи. Говорник нарочито захтева да се одреди наградни проц нат за утеране суме благодарећи ревности пореских органа, како би се унапред знало да 1,500.000—— динара не морају бити раздељени у целокутном износу, него да су они ту само као сума из које ће се ове награде издавати а из које ће се моћи правити и уштеде, које би се на крају буџетске године констатовале.

Господин Бан: Према погледима које сте ми изложили, ја бих Вам предложио да ову суму сведемо са 1,500.000,— ринара на 1,000.000 динара. Пола милиона динара уштеђено на тај начин дале би се на школе,

Веће прима ове речи Господина Бана са одобравањем.

Г. Радојичић још једном говори у начелу против ових награда, сматрајући их као једну врсту мита. Чиновници не смеју бити маженн него држани најстрожије. Само ако буду држани строго, они ће радити поштено и са потребном брзином. Чим се који чиновник ухвати у злоупотребама — а лењост је једна таква — треба га одмах тужити, судити и казнити,

25-Х1-1930 год. у 10.52 час.

Г. Протић усваја ову редукцију од 500.000 динара, али моли да се тих пола милиона не дају одмах на школе, него да се при завршеном питању буџета види на шта ће се она употребити. 25-Х1-1930 год. У 11,00 час.

После овако исцрпне дебате, Веће је од-

лучило да се ова сума снизи на 1,000.000.—

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ –

Број 39, 40, 41 и 42

динара, с тим да се остатак употреби на неку од најпречих потреба бановинскога буџета која ће се утврдити када се сав буџет претресе. Господин Бан даје Већу одмор од 15 минута у 10.50 часова. 25-Х1-1930 год. у 11.15. час.

Материјални расходи

У 11.10 часова Веће је наставило свој рад: прелазећи на УП! раздео бановинског буџета, који се односи на бановинско оделење, обрт (занатство) и индустрију.

Господин Бан је дао реч г. начелнику Џабићу и овај је том приликом одржао следеће експозе:

Господине Бане, господо већници, из ољштег експозеа и предлога буџета изволели сте увидети у детаљима неопходност свих ових позиција, које су као такве предвиђене у буџету оделања за трговину, обрт и индустрију Краљевске Банске Управе.

Трговинска професионална настава апсорбује највећи део буџета овог УП! оделења, па ми је поред онога што је уз поједине позиције или иначе у експозеу означено, част да Вас и овим путем упознам са радом и опсегом стручних школа'у нешој бановини.

На оделење за трговину, обрт и индустрију пренети су по 5 42. Закона о банској управи послови око уређења и рада свих нижнх стручних школа и течајева при њима, око надзора над радо и особљем свих средњих стручних школа и послови који се односе на градњу, одржавање и снабдевање свих школа из ресора Министарства трговине и индустрије. |

Школе о којима се брине ово оделење деле се на ниже, средње и више стручне школе и све спадају под врховни надзор Министарства трговине и индустрије.

У ниже стручне школе спадају опште занатске, занатско-трговачке и женске занатске школе.

:Опште-занатске и занатско-трговачке школе су шегртске школе, и њих по чл. 135. Закона о радњама издржавају општине. Таквих школа у бановини има 33, Партија 169 поз. ! предлога буџета за 1931/32 год. у износу од динара 150.000— намењена је једним својим делом помоћи која сеима тим школама да укаже само у случају неопходне потребе и то у економски слабим местима.

25-ХП 1930. године У 11.25 часова.

Женске занатске школе су бановинске. Њих издржава бановина, а у томе је по закову о занатским школама и законом о женским занатским школама помажу или општине или женске корпорације. Циљ им је да спреме самосталне и образоване раденице и мајсторице у свима врстама женсксга рада. Тај се циљ постиже стручном наставом. Поред тога