Службени лист Вардарске бановине

Срана 18

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 39, 40, 41 и 42

резервних кредита, а њих ће помоћи вероват-_

но и Краљевска Влада,

Г. Протић из Битоља: Потпомаже предлог г. Владе Богдановића сматрајући да је он оправдан. Туризам је вели, г. Протић, прво важан као средство националне пропаганде, друго као сретство нациоалног просвећења и васпитања, треће, он је потстрек за интензивнију производњу и четврто, он је економска грана привреде за пасивне крајеве, који тако долазе до реализације вредности оних природних лепота који се налазе у њима.

Разлажући речито ове четири тачке и употребљујући при томе врло јаке резоне, г. Протић моли г, Бана да се позиција за туристику што обилније помогне из оне суме од 500.000 динара.

Г. Вељановмћ из Крушева моли да се из суме од 500.000 динара да за туристику бар 250.000 динара. Он истиче лепоте Охридског језера и Крушева који су толико лепи објекти да се могу равнати са објектима у Швајцарској. Крушево лежи на !.200 метара надморске висине, а тако што се не налази ни у Швајцарској. Штета је што наши људи иду у Швајцарску а да не дођу у Крушево, ако је Крушево већ лепше, Али, закључује г. Вељановић, за то треба помоћи Крушево да се оно припреми за пријем турпста,

Г. Бан узима реч и: предлаже Већу да се сума за туристику предвиђена у износу од 300.000 динара, повећа на 500.000 динара, што Веће усваја једнодушно.

Затим је Банско Веће усвојило све партије предвиђене у материјалним расходима УШ одељења као и друге расходе. Цео буџет овог одељења исноси суму од 4,846.757 динара.

Тиме је буџет МЛП. одељења био примљен и Бан је дао реч начелнику финан, одељења г. Видаковићу да Већу представи стање буџетски резервних кредита (динара 850.000). Ова је сума примљена без дискусије.

25-Х1-1930 год, у 13.25 час.

У 12 часова Веће је прешло на студију бановинских прихода. (Види стр. 85.) ти приходи (редовни и ванредни) износе:

бановински прирез

трошарина

бановинске таксе (вариетеи)

забаве, биоскопи, лов, ри-

болов, сточни пасоши, би-

лијар, карте за играње и

Т. Д.)

приходи од бановинских у“

станова и имања и

приходи од камата 500.000—

Ванредни приходи 32.090.800— _,

Укупно Динара: 77,916.569—

Излажући ове буџетске партије начелник финансијског одељења г. Видаковић одржао је следећи говор;

29,056,769.— дан. 6,000.000.— _„

8,446.000.1,823.000— „Приликом израде буџета прихода за 1931/32 годину финансијско одељење руководило се је оствареним приходима у текућој буЏетској години те отуда потичу извесне промене, Стопа приреза остала је иста. Била је 400 а "и сада је толика.

Бановинску трошарину су наплаћивали општински судови, према правилнику прописаном од стране господина Министра финансија, те је за првих седам месеци ове буџетске го- – дине страховито подбацила, а и предвиђена сума у буџету била је претерано велика. Од новембра трошарина се плаћа чековним уплат-

-ницама, а наплату контролишу органи финан-

сијске контроле те је благодарећи томе у том месецу напланено више него за четири месеца раније. За ову буџетску годину предвиђа се на име трошарине 6,000.000.— динара и ова ће се сума извесно наплатити.

Од бановинских такса, које су овогодишњем буџету такође предвиђене у претерано великим и неостварљивим износима треба поменути таксе: од варијетеа, забава, биоскопских улазница, моторних возила и велосипеда. Оне су износиле два милиона динара али како се је показало да је то и сувише- много, сада се своде на 203.000.— динара колико се може и наплатити. Исти је случај са таксом на риболов са Охридског, Преспанског и Дојранског језера, која је била 1,200.000— динара, а сада је само 150.000— динара. Ништа друкчије није ни са таксом од вредности извезеног дрвета код Које стоје једна према другој суме од 200.000.— са 8.000— динара. Једине две таксе, које су дале више него је у овој години предвиђено и које су у овом предлогу повећане јесу таксе од преноса непокретности и од сточних пасоша. Прва је била 200.000— а друга 6,000.000. — динара, а сада су прва 600.000.—, а друга 7,000.000.— динара.

Као нове уводе се таксе на билијареим карте за играње.

Од пољопривредних установа и воћних и лозних расадника предвиђа се 1,000.000.— динара, дакле за четвртину више него у овогодишњем буџету; а одбановинских бања 773.000 динара скоро као и ове године.

Државна дотација је нешто преко 10.000.000 динара а толико се рачуна да ће се прикупити и дужног, среског, обласног и бановинског приреза. 3

За извршење буџета, а у намери да што је могуће мање оптерети становништво. Финансијско одаљење је било принуђено да стави у буџет прихода 8,000.000.— динара из обртног капитала Вардарске Бановине поред три милиона динара од уштеда по буџету за 193031. год. те на тај начин успело да смањи стопу приреза за скоро 180.

После овога експозеа г. Видаковића, Банско Веће је претресало поједине партије у предложеним приходима. Г Видаковић је давао