Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

тета г. др. Тихомир Ђорђевић поздравио је десетогодишњицу прославе овим говором:

Узимајући реч у име својих другова, изасланика Београдског Университета, да Филозофском Факултету у Скопљу изразим љубав коју Београдски Университет од увек гаји према њему и да му честитам десетогодишњицу ја сам потпуно свестан тежине своје дужности да у овако значајној прилици дам тачан и леп израз осећајима и жељама најистакнутијих носилаца наше науке и најизразитијих представника нашег родољубља. На срећу моја је улога олакшана већ осведоченом љубављу Београд ског Универзитета према Јужној Србији и према Философском Факултету у Скопљу, те ми није потребно ништа више до само да потсетии на ту љубав и да тиме најјасније изразим све, чак и тачније и лепше, од најсавршеније речитости.

У тешким напорима и жртвама које је чи„вио наш народ за Јужну Србију, за њено ослобођење и за стварењз могућности да у њој поникке Филозофски Факултет, Београдски Универзитет има свој пристојан и частан део. Београдски Универзитет је наставак и наследник старог Београдског Лицеја и Велике Школе и свију њихових научних и родољубивих традиција. На њима је васкрсла наша национална наука. Њихови су професори васпитали нашу политичку, књижевну и културну прошлост. Из Лиције и Велике Школе је потекла и прва научна литература о Јужној Србији. Из њих су у књигама, бротурама и чланцима, на нашем и страним језицима, брањени српско име и српски ин:ерес на српском Југу. На њима се зачела она љубав и оно пожртвовање који су учинили да од Некада само сањаних снова буде данашња величанствена јава. Њихови су професори улили својим ученицима велике идеје нашега народнога ослобођења и уједињења. Лицеј и Велика Школа су кроз деценије давали оне дивне људе и родољубе који су ту идеју разносили у све слојеве нашега народа. Из Лиције и Велике Школе су Јован Ристић, Милош Милојевић, Стојан Новаковић, Панта Срећковић, Светомир Николајевић, Никола Пашић, Владимир Карић, Светислав Симић, Михаило Ристић и још многи други покојници који су највећи део своје делатности жртвовали ослобођењу свога народа.

Са Велике Школе је она маса одушевљених младих људи која је са пушком у руци, још пре балканског рата, долазила у ове крајеве да заштити наш живаљ од турских насиља и од бугарске отмице, На костима многих од њих, расејаним по историјским пољима Јужне Србије припремана је слобода Јужне Србије и ударани су први основи будућем Философском Факултету у њој.

Са Велике Школе су они родољубиви људи који су остављали угодан живот и топло огњиште слободне Србије и долазили у Јужну Србију да, као учитељи, професори и други

_ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

· засеоцима,

Број 44 и 45

народни службеници, у сталној опасности, послуже своме народу, његовом подизању и његовим интересима до бољих времена.

Такве је традиције Велика Школа предала у аманет Универзитету. Млади Београдски Универзитет их је предано и мушки прихватио. Пред балкански рат није било ниједног родољубивог предузећа у коме нису узели учешћа било његови наставници, било његови студенти, било и једни и други. И на Универзитету су писане књиге, брошуре и чланци, у којима је изношена права истина и права наука о Јужној Србији. И са Универзитета су студенти ускакали у Јужну Србију и у одбрани српскога имена остављали своје животе. И са Универзитета су студенти долазили у Јужну Србију да служе своме народу. |

У балканским ратовима за ослобођење Јужне Србије и у великоме рату за ослобођење и уједињење читавога нашег народа, у које су се кренули сви, од краљеве палате у престоници до убогих колиба у најзабаченијим Београдски Университет узео је виднога учешћа. Његови су наставници отишли на војне дужности и са самопрегоревањем радили шта је коме било намињано. Једни су се као официри, подофицири и редови борили од почетка до краја ратова. Други су као неборци вршили све дужности свесних и родољубивих грађана у рату. Било је међу њимаи неспособних људи, који су годинама плаћали војницу, па су отишли у рат исто онако као најспособнији. Трећи су били учасници или помоћници у решавању тешких проблема судбине нашега народа. И онај мали предратни број университетских наставника принео је своје жртве ослибодилачком рату и у заробљеницима, и у рањеницима и у мртвима. Њихови ђаци, без обзира на то чији су синови, били су најбољи међу најбољима. Преко три стотине и педесет имена студената: официра, подофицира и редова, урезаних у спомен плоче у аули Београдског Университета крваве су сведоџбе љубави према слободи Јужне Србије и скупоцена подлога Философском Факултету у Скопљу.

(Са Београдског Универсилета су, после свршених ратова, потицале и прве идеје о културном напретку Јужне Србије. Са_ Београдског Университета су потекле и прва мисао и прве бриге о стварању Философског Факултета у Скопљу. Са Београдског Университета је по: текла и акција око стварања Скопског Научног Друштва. Са Београдског Университета је пружена и прва сарадња на његовом органу.

Треба ли још доказа о љубави Београдског Университета према Јужној Србији, према њеној слободи и напретку, према Скопљу и Философском Факултету у њему 2

(Са таквим традицијама и са таквом љубављу Београдског Университета, ја, у име његово, данас, у овом свечаном тренутку, чести-