Службени лист Вардарске бановине

28. ФЕБРУАРА 1931.

год. ||. СУБОТА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излази један пут недељно. Годишња претплата је 80, а ва иностра»

БРОЗ 2 ДИНАРА

"НА ПЦ. Број 48. | ОПЉЕ

/ 140 динара.

Огласи се прамају по утврђеној тарафи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе за Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимназије у пензији.

О ШТЕДЊИ

Код просвећених народа постоји правило да се штедња цени по суми улога код банака. Према статистичким подгцима, које је недавно објавио један лист, штедња је овако развијена код појединих европских народа. Швајцарска има 36.669.000 милиона динара “или по 9476 на становника, Енглеска 163.304 милиона или по 3819 на главу, Мађарска 18905 милиона или по 2369 на становника, Чехословачка 30407 милиона или по 2234 на становника, Холандија 13834 милиона или по 2015 на становника, Италија 76982 милиона или по 1988 на главу, Немачка 120.809 милиона или по 1912 на становника, Аустрија 8148 милиона или по 1751 на становника, Француска 64.090 милиона или по 1091 на становника, Белгија 11.441 милион или по 1091 на главу, Југославија 12.451 милиона или по 1036 на становника, Шпанија 13.908 милиона или 650 динара на главу и Бугарска 1138 милиона или по 208 на становннка. Као што се из ових података види, Швајцарци стоје на првом месту, код којих на сваког станооника долази просечно по 9.476 динара улога на штедњу, док ми стојимо тек на једанаестом месту, а после нас су само Шпанија и Бугарска.

Бити штедљив значи бити и богат, а само имућни људи су устању да изврше читав преокрет у просветном, културном, при-

вредном, економском и друштвеном животу једног народа. У сразмери богатства стоји уметност: напредак сликарства, музике и

књижевности. И у колико је у којој држави више богаташа, у толико су јача и напреднија хумана и родољубива удружења. Једном речју новац је најважнији мотор, који покреће целокупни државни и национални организам. А богатство се не може ни замислити без паметне штедње. Наш народ са Југа је одавна познат као вредан, у послу марљив и истрајан, при том врло штедљив, а за што

је најбоље огледало наша престоница Београд. Ову похвалну особину треба не само сачувати, већ [је појачати и усавршити онако исто као што је сусрећемо код Швајцараца и наших пријатеља Француза. Познато је сваком интелигентном читаоцу да су апсолутно сви Французи одгајени у томе духу да штеде. Тамо је урођено да родитељи, а првенствено мајке, васпитавају своју децу из малена на штедњу, те је врло ретко наићи на деце, која немају улог у коме вовчаном заводу. Штеди се и по градовима и по селима, како, код богатих, тако и сиротиње. Ова доиста лепа урођена особина појачава се код њих и посредством домаћег, школског и друштвеног васпитања, Тако је француски народ познат у целом свету са својом штедњом, која је веома уздигла и национални и државни кредит у иностранству, а ово је један од разлога, да Француска ужива велики углед у финансиским круговима на на-