Службени лист Вардарске бановине

Број 74

Чим се макрокончдија овлажи, одвоји се од влакна и однесена ветром у влажну средину дели се и пуца, којом приликом излазе летње споре са по два покретна репића, која доспевају на лист, продиру у унутрашњост и врше исти процес, ,

Услови за ширење болести

Одмах по запажању ове болести, дошло се је до констатације, да је за њен развој потребна топлота и влага. Сув ветари хладноћа, као и топлота без влаге онемогућавају њено развијање, Видели смо да зимска „јаја“ клијају на темп. од 10—12% С. Но ово клијање с успехом ће се извршити, ако буду „јаја“ пре ове топлоте провела у влаги најмање 4 дана. На температури 25—30% С клијање може наступити за један дан, Ако макроконидија успе да падне на лист са капљом воде, клијаће директно У зооспору, када ће се јавиши зараза. Дакле, као што се види прва инфекција може се десити баш кад лоза креће.

Мицелијум, као главни орган за размножавање пламењаче најотпорнији је према хладноћи и зимској влаги.

Према испитивањима проф Камата у Монпеље-у конидифоре излазе из листа на темп. од 130 (С после 20 сата, док на нижој топл. оне се не појављују ни после 30 часова. Међутим на темп, 18%—200 (С оне су се појавиле за 8 сати. Значи, да је за избијање конидиофере потребна минимална темп. од 130 С па да за 24 часа избије из зараженог листа,

Конидија клија на влажном листу у капљи воде на темп. 10% С, на којој се топлоти и зооспора развија и продире кроз стону у лист.

Опитима је доказано да је време од пада конидије па до преобразбе у зооспору и продирање у лист по Кама: ! и по сат, док МиМег тврди да је ово време 3 часа,

Мере предохране и сретства

Ефикасна предохрана може се применити једино код конидија и згооспора, док мицелијум остаје заштићен у ткиву листа.

Болест је неизлечива. Једино што се може учинити стварање непогодних услова за клијање конидије.

По првом установљавању пламењаче у Европи, опробана су многа средства за њено сузбијање (гвожђе, ацетати разни) али се као најбољи показао и најбољи испољио дејство на гљивицу бакар (Си) стварајуги врло непогодну средину за опстанак конидије (Миш агде! препоручује бакар још 1883 године).

Бакрово једињење (бак росулфат Си 502-5,0, повнато под именом плави камен дало је у пракси најбоље успехе, те је и данас остало и поред најбољих препарата, као одлично и јевтино средство за прскање винове лозе против пламењаче,

Бордовска чорба и њено справљање, Име ове чорбе долази од француске варо-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7 _

ши Бордо-а, коју су први почели употребљавати виноградари поменутог града.

Бордовска чорба је средство на бази бакра, неутралисана кречом. Рецептивно справљање иде из саставина: 2 кгр. плавог камена У 90 лит. воде. Плави камен се завеже у једну крпу, па у буре кли суд са Водом спусти до 10 см. да се топи. Ако је потребно брзо топљење, може се у другом мањем суду загревати на ватри. У исто време се справљање топљењем плавог камена, узме се 1 кгр. негашеног креча са 2 кгр. гашеног, па у засебном суду справи кречно млеко, које се кроз сито процеди, да буде, што финије. Када је ово све готово сипа се кречно млеко у раствор плавог камена и добро меша, приликом чега су потребна два радника, Кречно млеко се сипа све дотле, док се не добије боја „неба“ или боље ве опроба неутрализација растора црвеном лакмусовом или пак фенол — фталеинском хартијом, која при довољној неутрализација, супротно лакмусовој која плави, поцрвени,

Оваква се чорба одмах употребљава, јер док преноћи, она губи првашњу моћ. Јачина дејства на попрсканом лишћу остаје до 3 недеље, када се предузима ново прскање.

Американска чорба У Америци справљају специјалну врсту врсту чорбе, тако да се плави камен и креч растварају у половину воде, за креч 3:45 а за плави камен 2:45 и једнорремено оба раствора сипајт у трећи суд уз стално мељање. Бургундска чорба Ова је врста чорбе исто на бази бакра, само се неутрализација место кречом врши каменом содом. На сваки килограм пл, камена

узима се по 0,500 -кгр. соде, тако на 90 литара воде иде 2:1,

Јачина чорби Француски випоградари у прво време, да би доскочили болести, употребљавали су врло јаке чорбе, односно растворе од по 8 кгр. плавог камена. Доцније су увидели, да и мања количина до 2 кгр. плавог камена може с успе"хом спречити болест.

Време пр.кања

Прво прскање може да се задовољи са 11,5 кгр. плавог камена и исто толико креча на 100 л. воде.

Ако се предузима, када лоза истера ластере десетак см. Прво прскање је најважније; да се болест не би појавила. Као згодно време за прво прскање неки препоручују, доба, када се гроздић одваја од ластера2

Друго прскање најбоље је извршити 18 дана до 3 недеље од првог, рачунајући дужину дејства чорбе 3 недеље. Јачина раствора може се врло мало повећати,

Треће прскање извести пред цветање, опет са размаком 15—20 дана од предходног,