Службени лист Вардарске бановине

1047

ИУ

29 АВГУСТА 1931. ГОД. СУБОТА

РДАРСКЕ ВАНОБИНе

ГОДИНА | Број 87. СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излави један пут недељно. Годишња претплата је 80, а ва иностранство 140 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе ва · Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимнавије у пенвији.

СЛУЖБЕНИ ДЕО НАРЕДБА

По други пут у размаку од 15 дана избио је пожар у шумским расадима на Гази Баби и поред мојих наређења ШП. Бр. 21164, 21165 и 21167-31. упућених после пожара од 2. УП. Начелнику среза Скопског, Управи Полиције у Скопљу и Суду Општине Града: Скопља.

Овога пута причињена је велика штета, јер је пропало око 650 садница и то од оних које су се биле већ оспособиле за даљи неометани развитак.

Пошто видим да се на досадањи начин опстанак шумских култура око Скопља не може обезбедити, то на основу 55 66. и 67. закона о унутрашњој управи и 8 38. ТУ. став 1. Закона о банској управи

ЗАБРАЊУЈЕМ:

До даље наредбе свакоме, који није запослен на одржавању ових шумских расада, приступ и бављење у свима културама и око њих. Сопственицима околних имања дозвољавам пролаз изван култура без задржавања и уз најстрожију забрану пушења, палења свећа и ложења ватре.

Ко поступи против ове наредбе, биће кажњен по 8 60. Закона о унутрашњој управи новчаном казном од 10 до 1000.— динара, односно затвором од ! до 20 дана за случај да се ова казна не може наплатити.

Поред казне кривац ће бити осуђен и на накнаду штете по 58 970. и 17!. закона о шумама ако је он културама нанео штету.

Суд општине Града Скопља и Суд Општине Водњанске имају одмах ову нарсдбу прогласити на уобичајени начин с тим, да иста ступа на снагу по 8 71. Закона о унутрашњој управи даном њезиног проглашења грађанству.

Сем тога се ова наредба има обнародовати у Службеном Листу Вардарске Бановине.

ШП. Бр. 23114 24. августа 1931 год. Скопље (М, П) Бан Вардарске Бановине

Жив. А. Лавић с. р.

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

Окружни соколски слет у Куманову

Соколство као главни расадник Југословенске националне мисли, распрострањено у целој држави, нарочито је ухватило дубоки корен у Јужној Србији. Око Сокола у Јужној Србији прикупљене су све Југословенске стваралачке снаге. Оно је жариште на којем се генерације напајају љубављу ка Отаџбини, Краљу и своме народу. ј

Све националне, културне и хумане акције на Југу, имаду свој извор, или бар главни ослонац у Соколу. Соколане су кошнице, у којима се неуморво и без престанка ради на националном васпитању и културном подизању нашега села и вароши.

Пратећи рад нашега Соколства на Југу, може се слободно устврдити. да је Соколство овде учинило огроман напредак у свакоме погледу.

Једно од најјачих Соколских друштава на Југу јесте оно у историском Куманову.

Организовано у 1908 ' год. започело је тежак рад борећи се са огромним потешкоћама, али не сустајући, друштво је под вођством војводе Довезенског напредовало. Године 1910. Соколско друштво организује чак и своју музику.