Службени лист Вардарске бановине

Број 90

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 11

ОДЕЉАК Х! Војска

Члан 108

Војна је обавеза општа по одредбама закона. Устројство и величина војске и морнарице прописује се законм. Формирање јединица у законом одређеном обиму прописује Краљ уредбом на предлог Министра војске и морнарице. Колико ће се војске држати под заставом, одређује се сваке године буџетом.

Члан 109

Војни судови су независни. У изрицању казне они не стоје ни под каквом влашћу но суде по закону.

Судија првостепеног војног суда не може бити тужен за свој судски рад, без одобрења војно-апелационог суда, а апелациони судија без одобрења Касационог Суда.

Пресуда војних судова расматра у последњем степену Касациони СУД.

Члан 110

Кривице које учине грађани у друштву са војником судиће грађански судови а за време рата војни судови. |

Члан 111

Нико по навршетку двадесете године не може добити државну службу или у њој остати, ако по одредбама војног закона није свој рок одслужио или од војне службе ослобођен.

Члан 112

За одржавање унутрашњег реда војска се може употребити само на захтев надлежне грађанске власти.

Члан 113 Страна војска не може се узети у службу наше државе, а ни војска наше државе не може се ставити у службу неке стране државе, без претходног одобрења Народног Претставништва. ОДЕЉАК ХИП Измене у Уставу

Члан 114 () изменама у Уставу решава Народним Претставништвом.

Члан 115

Предлог, да се у Уставу што измени или допуни, може учинити Краљ и Народно Претставништво. У таквом предлогу морају се изреком именовати све тачке Устава, које би се имале изменити или допувити. '

Ако је предлог учинио Краљ, он ће се саопштити Сенату и Народној Скупштини, па ће се затим Народна Скупштина одмах распустити и сазвати нова најдаље за четири месеца.

Краљ са

Ако је такав предлог потекао од Сената од. носно Народне Скупштине, о њему се решава на начин предвиђен за решавање законских предлога већином од три петине укупног броја посланика. Предлог где затим пред Сенат односно Народну Скупштину која по њему решава начином од три петине од укупног броја сенатора односно посланика.

Кад предлог на тај начин буде усвојен, Народна Скупштина ће се распустити а нова сазваће се најдаље у року од 4 месеца од дана када је предлог усвојен.

И у једном и у другом случају Сенат односно Народна Скупштина може решавати само о онм изменама и допунама Устава, које садржи предлог на основу којег је она сазвана.

(Сенат односно Народна Скупштина доноси одлуку већином од половине више један од укупног броја својих чланова,

На случај да се Сенат и Народна Скупштина у пријему предложених измена или допуна Устава у целини или појединостима не сагласе онда је даље поступак исти као и за законске предлоге (члан 64).

Члан 116

У случају рата, мобилизације, нереда и побуне, који би довели у питање јавни поредак и сигурност државе или кад су до те мере у опште угрожени јавни интереси, Краљ може, у том изузетном случају, указом наредити да се привремено предузму све изванредне, неопходне потребне мере у целој Краљевини или у једном њеном Делу независно од уставских и законских прописа. |

Све изузетно предузете мере поднеће се накнадно Народном Претставништву на саглас= ност.

Прелазна наређења

Члан 117.

До дана састанка Народног Претставнишштва Краљ издаје и проглашује законе указом. Указ премапотписује Претседник министарског савета, ресорни министар и Министар правде. у Члан 118.

Сви постојећи закони, сем закона о Краљевској власти и врховној дравној управи од 6 јануара 1929 године, остају на снази док се редовним путем не измене или укину.

Члан 110

(Одредбе члана 101 овог Устава неће се примењивати за време од пет година, од дана ступања у живот овог Устава.

Закључне одредбе ђ Члан 120.

Овај Устав ступа у живот и добија обавезну снагу кад се обнародује у „Службеним Новинама,