Службени лист Вардарске бановине
Страна 4
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 92
сече старе кобне наше свађе и читав народ поведе ка спокојству и миру, ка благостању и срећном напретку,
Београд, 25 септембра 1931.
п. Р. Живковић, с. Р.
Претседник Министарског
савета, Министар унутрашњих послова.
Ник. Т. Узуновић, с. Рр. Министар без портфеља. К. Л. Тимотијевић, с. р. Министар без портфеља. А. М. Станић, с. Р. Министар без портфеља. Д-р Вој. Маринковић, с. Рр. Министар иностраних послова. Д-р Алберт Крамер, с. Р. Министар грађевина.
Д-р Иван Палечек, с. Р. Министар без портфеља.
Д-р К. Кумануди, с. Р. Министар трговине и индустрије.
Иван Пуцељ, с. Р. Министар без портфеља, Д-р М. Сршкић, с. р. Министар при Претседништву Министарског савета. Д-р Драг. С. Којић, с. Р. Манистар правде.
Бож. Ж. Максимовић, с. Р.
Министар просвете.
Д-р Станко Шибеник, с. Р.
Министар шума и рудника.
Д-р Станко Шверљуга, с. Р.
Министар без портфеља. Лаз. Радивојевић, с. Р. Министар саобраћаја. Никола Прека, с. Р. Министар без портфеља, Д-р М. Најдорфер, <. Р. Министар пољопривреде. Ђ. Ђурић, с. р. Министар финансија.
Д-р Марко Костренчић, ср.
Министар социјалне политике и народног здравља.
Павао Матица, с. Р. Министар без портфеља.
Д-р Авдо Хасанбеговићх.р.
Министар без портфеља.
· Кичево
1
Пролазећи пре више година за Охрид, на-
вратих једном приликом у ово лепо и симпа-.
тачно место, које је на мене оставило врло пријатан утисак, те се одлучих да првом згодном приликом одем на неколико дана, како би се што боље упознао и са Кичевом и са његовом романтичном околином, а нарочито са његовим становницима, који су ме одавна привлачили својим усталоштвом, врешноћом и честитошћу. А та прилика ми се указа маја месеца ове године. Од Скопља до Гостивара путује се ванредно добрим насипом, који је од Тетова до Гостивара изведен правом линијом. А од Гостивара почињу серпентини, водећи нас кроз изванредне дивљине, које су све примављивије и све драже од места Њиновића, одакле настају шумовите подгорине Буковика, те тако познате планине коју знатним делом опкољавају вијуге ускотрачне железничке пруге, која везује Скопље са Охридом и Стругом. Путујем у друштву господина Ставре Грпковића, по-
знатог јавног раденика из Београда, пореклом из Кичева, који је кренуо да обиђе тај завичај сПојих родитеља да види своју родбину и своје пријатеље, а првенствено да се упозна са потребама тога краја, који заслужује сваку потпору а он је тај, који стално бди над тим крајем, не жалећи ни труда, ни напора нити жртава да му помогне. И доиста он је много учинол за Кичево и његову околину, но о томе Кемо говорити доцније. Он ми је уз пут обја:шњавао поједине ствари које су заслуживале наше интересовање. А сви предели су такви да буде код свакога путника не само дубок интерес, већ и неку неизмерну радост, пријатно задовољство и уживање гледајући пред собом све дивније и све раскашније видихе, пуни горске свежине, отмености и ретко лепе и романтичке дивљине.
Испред Гиновића угледаско наше тако познато пампурче, које се је пењало уз Буковик, а то није ни лак ни тако пријатан посао за један воз, крји треба да се од Гостивара до превоја на Буковику попне на висину за читавих 654 метра! Ми смо навикли да се при помисли на овај воз мало и нашалимо и да уз то препричавамо пуно хумористичних а често и врло комичних епизодица из његовог свакидашњег живора, заборављајући да је историја ове жељезничке пруге скопчана и са нај= тежим искушењима нашега Југа за време непријатељске окупације. Бугарима је требало да се ова пруга подигне што брже, да би снабдевали своје трупе на фронту према Охриду, Струзи и даље према Албанији. Зато су покупили ва десетине и десетине хиљада Срба, који су као бедно и бесправно робље даноноћно радили на изградњи ове пруге а под надзором