Службени лист Вардарске бановине

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 8

Број 120

Наше задругарство — Свршетак —

Изузевши пар неуспелих покушаја, у Јужној Србији није постојала, од њеног коначног ослобођења, ниједна задруга. Данас, не рачунајући аграрне заједнице, које се по новом закону о насељавању јужних крајева имају претворити у аграрне задруге, Вардарска бановина броји преко 400 задруга. Од тога броја 970 отпада на кредитне, затим долазе потрошачке, дуванске, сточарске, житарске и др. Бројем задруга можемо бити задовољни, али морамо признати да је њихов рад уопште врло скроман. Сем неколико јачих задруга, као што су на пример: омладинска задруга за кредит и штедњу у Лесковцу, млекарска задруга Вардар у Душанову, Нова Њевђелиска земљорад“ ничка свиларска задруга у Ђевђелији, — 0 којој сам објавио чланаку „Службеном Листу“ од 5 септембра 1981 год. — земљорадничка задруга за унапређење пиринча у Кочанима, набављачке задруге државних чиновника у Скопљу и т. д. задруге у Вардарској бановиви вису до сада развиле јачу делатност. Треба такође приметити да је успех задруга у Душанову, Кочанима и Ђевђелији добрим делом омогућен издашном помоћи од стране државе, односно бановине. Ну кад се узме у обзир да се је задругарство у новоослобођеним крајевима Вардарске бановине почело развијати тек последњих година и кад се уваже све тешкоће с којима су се задруге имале и имају да боре, онда можемо очекивати да ће по: степено и јужносрбијанско задругарство у скорој будућности лепо напредовати и узети видног учешћа у будућем снажном развоју југословенског задругарства, Томе ће битно допринети и рад задружних централа, око којих се купе земљорадиичке задруге Вардарске бановине, т. ј. Главни Савез српских земљорадничких задруга у Београду са филијалом у Скопљу, Обласна задруга за пољопривредни кредит у Скопљу као и Савез Аграрних Заједница (задруга) у Скопљу, који је, сем аграрних заједница, основао и неколико других задруга (дуванских, сточарских, житарских и т. Д.).

Пример других народа, који су помоћу задругарства спасили од економског пропадања сиромашње па и средње слојеве становништва, пример напреднијих предала наше

отаџбине, нарочито наше браће из Дравске.

бановине, показује и нашем Вардарцу пут, којим треба да пође, а тај је пут задругарство.

_ Помоћу задруга најлакше, најјефтиније и најзгодније долази земљорадник до потребног кредита. Код задруга се најсигурније м најкорисније улажу уштеђевине као и новац који сељаку привремено није потребан, па радило се и о најмањим сумама и за кратко време. Тиме је човек сачуван од напасти да новац утроши у непотребне ствари, од погибељи да му буде украђен и сл, сем тога, у народу се

развија дух штедње. Путем задруга он најјефтиније долази до артикала гарантованог квалитета, потребних у његовом пољском газдинству. Исто тако путем задруга он најбоље уновчује своје производе, јер отпадају сувишни трошкови и добитак непотребних посредника између произвођача и потрошача. Уштеде, које се постизавају помоћу задругарства као и про“ паганда задружних организација омогућују квалитативно и квантитативно унапређење пољопривреде. Без сточарских селекцијских 34друга није могуће да наш сељак дође до рентабилније стоке т. ј. стоке, која ће му, сразмерно према уложеном труду и трошку дати већи чисти приход. Два велика зла, која највише доприносе слабој рентабилности или чак и нерентабилности наше пољопривреде, т. | неекономска производња и неекономска про даја, могу се уклонити само тако, аке се земљорадници удруже у своје задруге.

Мада су задруге привредне установе, ко“ јима је сврха да својим задругарима прибаве што веће материјалне користи, задругарство је у исто време од ванредне важности за морално и интелектуално подизање народа. Чак има идеолога и апостола задругарства, који материјалној страни задругарства придају мању важност. Тако на пр. чувени задругар проф. Ханс Милер вели да нећемо напредовати у задругарству ако будемо стојали на матери“ јалистичком становишту. Отац италијанског задругарства, покојни Луиџи Луцати, познати политичар и државник, казао је да само оне задруге могу постати јаке и моћне код којих идеја влада над цифрама. Енглески хришћански социјалисти и Рајфајзен гледали су у задругарству остварење Христове науке о љубави према ближњему своме.

Код многих задруга један од главних услова за чланство је непорочност. Коцкар, пијаница, лихвар, развратник и т.д. не може бити примљен за члана задруге. Ако се по пријему ода пороку и не поправи, он се искључује из задруге, ма да је најимућнији у месту.

Принцип неутралности задругарства у верским и политичким питањима поставили су већ рочделски пионири. Либералац ШулцеДелић, иначе активни политичар, и конзервативац Рајфајзен забранили су не само увлачење политике у задругарство него и расправљење верских и политичких питања на седницама и скупштинама. Тај принцип неутралносги проведен је и данас код огремне већине задруга. Има нарочито потрошачких задруга, чије се чланство искључиво рекрутује из присталица социјалистичке партије, али поред свега тога саме задруге као и њихови савези очували су потпуну политичку неутралност. Било је доба кад су многе потрошачке задруге, нарочито у Француској и Италији, по примеру Белгије биле упрегнуте у партијска кола социјализма, односно клерикализма, али се је у већини случајева стекло искуство да