Службени лист Вардарске бановине

Страна 12

прима новине зато ови течајеви могли би да

учине велике користи у просвећивању жене. _Ови течајеви имају бити практични, упро-

шћени, без нарочитих формалности, јер про-

светити жену просветули смо и само село.

У овим течајевима треба научити девојке како се оставља зимница, кува сапун, пекмез. Училе би поуке из хигијене, нези детета, а не да пупак детету и данас секу на прагу српом.

Аналфабетски течајеви, од користи су за нашег сељака. Само они требају да буду обавезни до 25 година старости. Рад са њима треба да буде исти као и са соколима.

Школске апотеке. Њих треба оснивати при свима школама. Њихова је корист врло велика у хитним случајевима. На њих је сељак већ навикао, а већ почињу да се јављају учитељу за помоћ,

Земљорадничке Задруге су од користи по наше село. Нарочито кредитне задруге помажу сељака, и не даду да пада зелена њива у руке.

Наш срез почиње добијати ове корисне установе, где у њима предњаче такође учитељи, у договору са виђенијим грађанима.

Народу треба омилети воће, те да осети корист од њега и да га подиже, а не да на немилице тамани.

Краљевска Банска Управа овоме питању поклања велику пажњу, и ако овако потраје убрзо ће се пошумити голети ових крајева.

Било би добро да се приреди низ поучних предавења за народ по селима, са темом из хигијене, пољопривреде и задругарства.

Добро би било приредити низ престава са нашим националним комадима и песмама по селима. Бој на Косову најбоље ће упамти маса, кад га гледа да се изводи на бини.

Иначе народ овога краја миран је радан штедљив, и одан овој држави. Он не тражи аутомобил, фијакер, ниједан луксузу, већ се задовољава са добрим магарцем или коњем.

Дакле, сви синови моћне и јаке наше миле Југославије, треба да помогну нашег сељака, нашег брата, који је добар, вредан, и радан, да се просвети, да и он живи боље, да осети благодет просвете и културе.

Не жалимо труда и муке у просвећивању нашега села.

Прилеп. Драг. Ж. Т.

Наши дописи

„Дечји дан пошумљавања“

„Службени Лист“ је у своје време донео заузимљивост приватне иницијативе за пошумљавање крша и голети у срезу кривопаланачком и у целој Вардарској бановини.

Та иницијатива, која се је дубоко у срцу најчистије и најплеменитије душе кристалисала,

" СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 125—1926

данас се развила и разиграла млада срца, дајући доказа, колико се цени и воли наше домаће огњиште,

Данашњи дан „дечји дан пошумљавања“ у Кривој Паланци, освануо је као прво чедо пролећа и радости малих и најмлађих „шумара“ и будућих радника на добро своје и своје земље, по примеру светога аманета наших очева, чија је прва пушка из шуме одјекнула и широм целе домовине донела слободу... Е

Док је пролетње сунце пуштало снопове својих златних зракова и топло миловала пуста брда, она су се пела високо, високо у небо... дотле су поворке дечице, усхићене и веселе, својим густим редовима корачале са мотикама к брду...

Весела песма младих срдаца и звук јутарњих звона сливали су се у опојну мелодију а висока брда примала их и предавала, тамо далеко далеко, чак до мора...

Ох, пусте радости и жеље, дубоке захвалности, успомене и величанствене слике. У души ових младих „лугара“, шапутало је нешто: Ова ће се шума што ви засадите, звати децо, „дечја“ шума!“

Већ су све висине полако губиле и тонуле с видика, а младе мишице још су снажније ударале, садећи своју „дечју шуму...“

Мрак се навукао и као црна скрама обавио природу, док су се долине проламале од урнебесног весеља и песме. Враћали су се наши „работници«“ горди и весели, а „дечја шума“ је шапутала наградићу вас изобиљем хлада свог...!

На „дечји дан пошумљавања“

7 априла 1982 г. у Кривој Паланци,

Свет. Митровић срески пољопр. референт

Покретна пољопривредна изложба и школа у Качанику.

Дана 20 марта тек. год. цело грађанство ворошице Качаника и већи број становништва среза качаничког, било је од раног јутра на ногама, са нестрпљењем очекујући долазак композиције покретне пољопривредне изложбе и школе.

Месни одбор, који је учинио све припреме за што свечанији дочек исте окитивши овдашњу железничку станицу тробојкама и зеленим венцима, чекао је на перону станице. И у 7 часова у јутру допутовала је покретна пољоприрредна изложба и школа, чији је улазак у станицу бурно поздрављен, кличући Њ. В. Краљу и Југославији, како од стране месвог одбора у којему су били г. г. Каровић, срески оачелник, Бојовић, срески. пољопривредни референт, Џеладиновић, претседник општине качаничке, Вуковић, управитељ школе, Живуловић, шеф железничке станице, тако и целог присутног становништва.