Службени лист Вардарске бановине

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ _

Саррна 31

ден ЕЛЕН ти тирт

__Број 781 и ИЕ

одељења н 125.265 ђака. Према предлогу бановинског буџета школовање једног ђака народне школе стајало бин бановину 1!13,60 динара годишње.

Поред државних народних школа, на територији бановине постоје и 3 приватне народне школе н 3 приватна забавишта.

За овај број школа, одељења и ђака, као и за школску администрацију потребно је у бановини да на лицу места увек буде бар 2800 наставника. Ствар, међутим, друкчије стоји, и у бановини је готово стално по 200 одељења без наставника.

Подизању зграда за народне школе у Вардарској бановини приступило се врло озбиљно одмах после ослобођења. Народ није жалио своју фианичку снагу н она је до максимума искоришћавана да се материјал за зграде спреми и пренесе. Утркивао се у давању прилога и испуњавању својах материјалних обавеза за ове потребе. Општинске управе, среске, окружне н обласне самоуправе предвиђале су ин стављале на расположење знатне суме за подизање школских зграда. ИМ бановина је, после свога формирања, наставила традицију ранијих округа и области и знатне суме такође давала за ове. Држава, пак, са своје стране, ни једне године није пропустила да за ово такође стави на расположење знатне суме. Благодарећи оваквоме раду н напору у Вардарској бановини су резултати рада на подизању школских зграда за народне школе очигледни.

У току 1936/37 год. бановина је по своме бумету, из редовних и ванредних прихода, наиме помоћи за подизање школских зграда, ставила на расположење 1,000.000 динара. Господин Министар просвете је из државних средстава по буџету за 1035-36-37 у току 1936 године такође доделио појединим школама знатне суме наиме помоћи за зидање у укупном износу од 980.000 динара. По предлогу бановинског буџета за 1937/38 год. предвиђено је за ове потребе још 500.000 динара. Ако Господин Министар просвете буде и ове године указао исту пажњу оправданим потребама наше бановине, онда се може рачунати да ће у току овог лета бити потпуно завршено 80 школских зграда и да ће бити започето или наставњено изграђивање [от 90 школских зграда.

Издаци за народне школе предвиђени су, по предлогу, на личне и материјалне расходе Бановинског школског олбора, одн. Просветног одељења, за пословање по новој Уредби и на трошкове самих народних школа.

На личне расходе предвиђено је 115.250 ди-

нара за постављење 6 нових службеника (2 чиновника, 2 чиновничка приправника и 2 званичника-дневничара) и за награду референтима прелвиђену Законом о народним школама. Административни посао око издржавања 1120 народних школа биће огроман и за исти се мора поставити особље. Издатак за ово не значи повећање редовних издатака нити редукцију других школских потреба, јер је ова сума и раније давана наиме награде референтима, благајницима и пословођама школских одбора.

На материјалне расходе предвиђено је динара

.

160.000— И ова сума не означава ни повећање издатака ни редукцију других школских потреба. На трошкове издржавања самих народних школа предвиђено је 14,172.119 динара. Овде су предвиђене суме за све издатке по Уредби о издржавању школа. Поред тога предвиђени су и издаци за које је Бановински школски одбор нашао да су неопходни и то: за осигурање школске послуге, за награду школским режисерима, за довршење школских зграда и за ђачке кухиње.

Наиме доприноса за осигурање школске послуге предвиђено је 398.236 линара, јер је Бановина као послодавац по Закону обавезна за ово.

Наиме награде школским режисерима предвиБено је 698.600 динара. Ово у ствари није награда већ минимална накнада трошкова управитеља режисера који врло често морају да одлазе до среског места ради пријема упутстава и новиа, ради разних набавака, као и ради обрачуна. Поред тога, овај је издатак и раније постојао у виду награда управитељима школа, благајницима и пословођама школских одбора. Предвиђени износ знатно је мањи од укупне суме лаване у ове сврхе по општинским и школским бупетима.

Наиме дотапије сталном Бановинском школском фонду за зидање и оложавање школских зграда, који се у смислу т. 9 5 139 Закона о народним школама сада оснива, предвиђено је динара 500.000—

За ђачке кухиње предвиђено је 62.198 динара. Ђачке кухиње по школама углавном одржава и помаже школска организација Полмлатка ПЦрвеног крста те ће се у споразуму са њим ова сума

У најбоље искористити.

УМ Наролно просвећивање (гл. ХХТУ парт. 119).

Народно просвећивање спроводи се углавном преко школе и школских радника, домаћичких течајева и течаја за неписмене. На народном просвећивању радни и то врло много и приватна инипијатива искоришћена преко разних културних, просветних и хуманих друштава и организација. Народни универзитети, народне књижнице и читаонице, певачка друштва у овом погледу чине врло много. Бановина, порел државе води сталну бригу ла овај рал буде са планом и успешан. Тога ради бановина лаје знатне суме наиме. помоћи за рад у овом лравцу. Поред сума већ поменутих и овде се одвојено за наролно просвећивање поелвиђа и предлаже 80.000 линара,

МГ. — Поред просветних институција помепутих до сала о чијем се излржавању и раду у потпуности и делимице стара Бановина у Скопљу од просветних инститиуција постоје Философски факултет и Државни архив, О овим институцијама н њиховом ралу води бригу Министарство просвете. При факултету постоји Скопско научно друштво чији рад у погледу издавања публикација Бановина помаже материјално. |

Просветом се буди и бодри народни дух. Њоме се подиже морална снага народа. Она оспособљава народ за вршење појединачних и општих дужности и улива народу веру у бољу будућност. Наш народ, поготову овај део у Јужној Србији, има специјалну улогу на Балкану. Он мора духов.