Службени лист Вардарске бановине
„Број 782
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
#
Страна 15
мају мајстори зидари и грађевинари и врло корисно служи не само крају познатих црнотравских зидара, него и осталим крајевима бановине. Мајсторско-деловодска школа у Скопљу налази се у оквиру Мушке занатске школе у Скопљу и њу издржава Завод за унапређење индустрије
и занатства. Она пе намењена мајсторима и по-
моћницима који преко дана раде у својим радионицама, а увече долазе у школу да допуне своје практично знање теоријским и тиме се спремају за вођење већих занатских предузећа.
Поменуте државне стручне школе су неоспорно врло корисне по развитак трговине, занатства, па и индустрије. За материјалне издатке за све поменуте државне школе предвиђа се у овом буџету — без инвестиција — свега 292.780 динара, дакле мање 796 динара; на сваког ученика око 500 динара.
6) женске занатске школе. — Њих има на територији ове бановине свега 34, и то 10 бановинских и 24 полубановинских. Разлика између ових је у томе, што у првима материјално издржавање пада на терет општина, а у другима на терет женских корпорација. Личне издатке (за управнике, стално и хонорарно особље) плаћа бановина,
Стање ових школа види се из следеће таблице:
чу ли ЛЕ ПРВИ НЕВИЛ В 27572 21270 ТЛЕ И Пра ЕВРА НЕ тања
Наставници-це Издатци по
школа | петим | ва година бан. буџету
_ ст. | хон. | свега усница | 1934/85 | _ 83| 1281 2111 2765 1,621.8001935/26 | 81| 130 2111 2627 | 1,652.308.2482 | 1,783.762.—
а 86 | 154! 240| 2
ај у овом буџету ПаК се 191.661 дин. више с тога што се по законским прописима морају давати сталним наставницима периодске повишице и што се и саме школе развијају, чиме се увећава број разреда и одељења а тиме и број хонорарних часова.
Бановина троши просечно на једну ученицу око 600 динара годишње, што није много кад се узме у обзир да школовање једног ученика у стручним државним школама кошта око 2.500 динара, а настава је у женским занатским школама дневна и дуготрајнија (више часова дневно) ноу државним школама. Наведене цифре казују најбоље, колико се штеди на овим школама.
Ове су школе силом закона постале чисто стручне. Да би се унапредиле замењују се постепено занатске учитељице са мањим школским квалификацијама стручним учитељицама, које имају средњошколску спрему, што се је показало врло корисно. А да би се проширило опште и стручно образовање наставничког кадра и да би се стручне наставнице оспособиле да предају и научне предмете — чиме би се смањио број хонорарних наставника и извршила уштеда у бановинском буџету — одржава се за време великог распуста феријални течај за њих. Мора се признати, да су
1,925.428.—
последње буџетске године општинске управе показале више воље да помогну ове школе, но што је био случај ранијих година. Желети је, да општинске управе схвате потребу образовања женске деце и помогну обилатије подизање школских зграда и материјално снабдевање ових школа. Ово тим пре, што садање економске прилике чине, да корпорације имају све мање прихода и могућности да својим школама обезбеде најнеопходнија материјална средства за рад.
На име помоћи за материјалне издатке свих ових школа предвиђа се у овом буџету сума од 40.000 динара као и у буџету за 1936/37 год. За подизање зграда женских занатских школа предвиђа се сума од 10.000 динара, која је тако рећи незнатна и са којом се готово не може ништа предузети.
ву Стручне продужне школе намењене су занатском трговачком подмлатку. Похађање школе је обавезно по Закону о радњама, а настава траје три године. Због немања слободних просторија преко дана, настава се одржава у већини школа 7—21 часова. Увођењу прописане дневне наставе, која би дала много боље резултате, често пута се противе и послодавци не схватајући корисност исте.
На територији ове бановине има 30 ових школа, са 136 одељења, 273 наставника и 3.885 ученика-ца. Повећање броја ученика последње школске године показује, да се почиње разумевати корисност њихова.
Сви издатци за ове школе падају на терет општина, где постоје такве школе. За обуџетску 1987/38 год. издатци за двадесет и девет ових школа (једна школа још није доставила буџет) изнеће 1,182.911 дин. или просечно на сваког ученика 298 динара.
Стање у стручним продужним школама знатно је поправљено одабирањем квалификованог наставног особља, побољшањем наставних средстава, чешлом инспекцијом и завођењем _ дисциплине. У неким од ових школа створени су и фондови за помагање сиромашних ученика, ђачки хорови и књижнице, прославља се свечано Свети Сава, одржавају се корисна, социјална и културна предавања, те се тако благотворно делује и у националном духу. Ма жалост замах унапређења ових школа ометају у неким местима (у Врању, Власотинцу и још неким местима) баш они који су дужни и који имају највише интереса да оне напредују. Општинска већа, недовољно свесна да кад омладина једног места, услед законских прописа, не буде у могућности да се оспособи и стекне помоћничко и мајсторско писмо, њихова ће места заузимати други способнији, из других крајева. Има случајева да нека већа нису исплатила школама дужне суме за 6—12 месеци уназад, па се КА ОТаВи до тога да се дужне суме уносе у следеће школске буџете, чиме се они из године у годину повећавају и долази у немогућност да се икад исплате,
г) Трговачких школа трговачких омладина има на територији ове бановине свега пет са око 800 ученика. Њих издржавају из својих средстава