Службени лист Вардарске бановине

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

от пе па аи те кији ЕНДИ | х 5 У Му

Број 278

Страна 18 НОВ ОВА АВИ По партијама и позицијама: 237/1 и 21. Дин. 18.279298 Мат НИ 5 7.200РАИ ИВА РАДА а а | ашт 9.000.РАИ ен ари ла 5.000.БАРИОМ Ка сна ИУ а 2.506.243 ЈАНА ЛИР РИВАЛА А ОТК (00) 6) 0) БА ПА А ава а 4.000.2292 А ЛАА ти и 2: ОК 0) 0) РАБЛ ЕОС и Зав гема 15.000. РАДЈОВИАИК лечи о бијен 10.000.—

а смањења у разним партијама и позипијама износе укупно 22.292 — динара.

Код главе Г—Ш повећања су: партија и позиција:

2:50 0 АНА поља Дата Дин. 54.115220 О АРА А ата А 88.134 РАБА а и а Љ 22.600. 2 У ИН АИ % 7.680.22 ПИВА 5 19:782 —

Ја вас молим, Господо Већници, да примите К знању у целини овај предлог онакав какав се подноси. Више се није могло, и поред толиких прешних потреба овог Одељења, али се ни мање не може. То је стриктно минимум да се одржава оно што постоји, са извесним незнатним бољитком онде где су то потребе неминовно захтевале."

Пошто је начелник УШ одељења г. Чемерикић прочитао свој експозе, Господин Бан закључује седницу у 13.22 часа, а идућу заказује за сутра, 16 марта, у 9 часова пре подне,

РАД БАНСКОГ ВЕЋА НА ДРУГОЈ СЕДНИЦИ ОД 16 МАРТА 1937 ГОДИНЕ

Другој седници су присутни: Господин Бан и сви начелници, као и начелник Пољопривредног одељења проф. г. Јанко Вукићевић, који је првог дана рада Банског већа био отсутан. Бан г. Светислав Пауновић улази у салу нешто после 9 часова, дочекан аплаузом и узвицима: Живео!

У 9.15 часова Бан г. Пауновић констатује да су отсутна свега два банска већника и то: г. г. Војислав Протић, сенатор и бански већник, и Светозар Тасић, народни посланик и бански већник, обојица из Битоља.

Г, Бан после тога чита телеграм Министра унутрашњих послова г. др. Антона Корошца, који се захвалио на поздраву који му је јуче упутило Банско веће. Читање депеше гг. већници су поздравили узвицима; Живео!

После тога г. Бан се обраћа гл. већницима и каже да су јуче прочитани експозен г,г. начелника одељења и шефова отсека, па да се данас по њима отвара дискусија. Позива већнике да се јаве за реч и узму учешћа у дискусији. Напомиње да пред собом има једну листу од 17 пријављених говорНика, али наглашава да тиме није закључена та листа и да се говорници и у току дискусије могу јавити за реч.

ЗАХТЕВИ И СУГЕСТИЈЕ Г. Г. БАНСКИХ ВЕЋНИКА

=— У вези са дискусијом о предлогу бановинског буџета за 1987/88 годину —

Г. Бан даје реч вепнику г. рогдановипу владану из Скопља, који каже да је у оуџету Општег одељења, у парт. 4 предвиђена за уредника „Служоеног листа плата од 12.000 динара годишње, за коју сматра да је недовољна. међутим, у истој партији се налази кредит од 24.000 динара као хонорар сарадницима, па предлаже да се ова позиција смањи и повећа плата уреднику. Напомиње да су ранији уредници имали веће плате,

Говорећи о буџету Управног одељења, г. 50гдановић истиче да је у нашој бановини беспрекорна лична и јавна безбедност и да је у вези с тим дошло до значајног развића туризма. Има само једну примедбу, а та би била што се пријавнице за пријаву странаца — путника, које су дужни подносити власници угоститељских радњи, плаћају по 1.020 динара и налази да је то скупо. Тражи да се оне дају или бесплатно, или да их сами хотелијери штампају, а у колико то није могуће, да се цена пријавница снизи, бар за мале угоститељске радње.

По буџету Пољопривредног одељења г. Богдановић оставља да говоре већници из унутрашњости, а са своје стране говори само о томе да би, у интересу промета странаца — туризма, било преко потребно уређење бујица, које у велико наносе штету путевима.

Поздравља, као бивши учитељ, доношење нове Уредбе о издржавању основних школа, истичући да ће сада школе бити много боље и редовније снабдевене.

Исто тако поздравља повећање буџета Техвичког одељења, јер ће се оправком путова олакшати и унапредити туризам. Тражи да се у првом реду поправи пут Скопље — Тетово — ГостиварДебар — Охрид, Битољ — Прилеп — Велес—Скопље, као најважнија артерија за промет странаца. Затим да се успостави добра комуникациона веза са Београдом и Дубровником.

Благодари начелнику МГ и УП одељења што су исплаћени рачуни које је Дом стараца у Битољу дуговао разним трговцима.

Истиче лековитост Катлановске бање и њену важност не само за Скопље, већ и за целу бановину, па тражи да се у тој бањи подигне, поред постојећег хотела, бар још један павиљон, да би и сиромашнији људи могли доћи до јевтинијег лечења у тој бањи. Подноси писмену претставку у том смислу. 5

После тога г. Богдановић говори о трошарини на вино и ракију, тврдећи да та трошарина, оваква каква је, није повољна ни за финансије бановине, нити за угоститељски сталеж. Ову трошарину нико не плаћа сем угоститеља. Требало би то питање решити тако, да трошарину плаћа онај који те артикле троши. Кад би трошарина била праведно регулисана, могло би се приступити и снижењу исте, а приход би био много већи. То гледиште су заузеле и остале бановине, Изражава