Службени лист Вардарске бановине

Страна 20

Награђивање пореских органа који убиру бановинске дажбине је оправдано, само каже да ту награду не добијају они који раде, него они који седе по канцеларијама.

Г. Бан даје затим реч већнику г. Навлу Милићу из Суве Реке, који каже да је за школу у његовом селу предвиђена минимална сума у буџету и тражи њено повећање. Жалосна је појава да данашњи учитељи гледају да добију премештај из Вардарске бановине, док су се старе генерације утркивале да раде у Јужној Србији.

Констатује да је јавна безбедност до 1927 године била слаба, али да је данас више него добра. Упућује захвалност г. Бану што је повећао кредите за путеве са 5070. Истиче важност путева како у економском, тако и стратегијском погледу и тражи да се путеви изграђују од границе према центрима, а не обратно. Моли да се преко Будакова спроведе пут за Урошевац, јер то диктују социјалне и националне потребе. Ветеринарски фонд је добар, али је г. Милић против тога да се из фонда подижу кланице по градовима, а требало би да се подижу силоси по селима.

У циљу сузбијања заразних болести, раније су извежбани служитељи здравствене станице одлазили у села, узимали крв од оболеле деце, доносили на преглед и делили кинин. Сада је то међутим укинуто, па моли да се ова пракса понова заведе. у

Не слаже се да порезници добијају специјалну награду за прикупљање бановинских дажбина, јер они тај посао врше као чиновници, по дужности. После тога реч добија г. Благоје Давковић, већник из Битоља, који каже:

„Наш крај има велике потребе. Пелагонија је неискоришћено благо. Досад су се у њој гајиле највише житарице и ливаде. Али гајење житарица данас није више рентабилно, па тражи да се изврши преоријентација привреде и да се у Пелагонији пропагира производња индустријских биљака.

Говори о задругама и каже да бди оне могле много учинити, али да су оне постале набављачке, које наносе штету другим дућанима. Требало би их реорганизовати. Прошле године наш крај је

добио неколико вагона семена, али то семе није зедовољило потребе, јер је било нечисто. Моли г, Бана да се изврши преоријентација привреде у Пелагонији.

Говори о потреби проширења битољске гимназије и тражи да се подигне још једна зграда, јер је садашња зграда недовољна да прими све ученике.

Тражи кредите за мелиорацију плавних подручја Црне Реке, којој се досад није поклањала довољна пажња.

Наводи да је пут према Кајмакчалану у рђавом стању и да то долази услед тога, што се он води као сеоски пут, а сеоске општине нису у могућности да га одржавају. Зато захтева да се тај пут прогласи за бановински, с обзиром на велики број туриста како из земље, тако и из иностранства, бивших ратника и њихових пријатеља, који долазе да обиђу Кајмакчалан.

_СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 782

Бановинска болница у Битољу не може да задовољи потребе не само Битоља, него и околине, која је упућена на ту болницу, зато моли да се подигне велика модерна бановинска болница.

Дечје опоравилиште Штампаревац и сувише је мало и зато је потребно да се прошири. Пут за Штампаревац да се такође огласи за бановински.

Бановинска трошарина је један од главних прихода за бановину, али Уредба за њену наплату није добра, јер обухвата само точиоце пића, док сви остали грађани могу слободно да продају вино без плаћања трошарине. Налази да трошарину на вино треба да плаћају сви произвођачи, сем оних који вино справљају искључиво за своју строго личну употребу. Ако се то на овај начин не регулише, већина точилаца пића биће принуђени да затворе своје радње. Члану 24 Правилника за извршење буџета треба да се дода да ова наплата треба да важи за све оне који буду сипали грожђе, а на тај начин контрола. лако може да измери колико је ко сипао, па да према томе плати трошарину.

У погледу награде пореским чиновницима, налази да је она на своме месту, али каже да органи Финансијске контроле треба да задрже награду од наплаћених сума одмах, а не да се после дели по старешинству.

Износи тешко стање битољске чаршије која је у економском опадању. Битољска општина је приморана да води бригу о 1.500 сиромашних домова. Ипак, они су дошли на идеју да подигну један дом за помагање чланова који су пропали. Од прихода који ће се прикупљати издржаваће се сиромашни чланови. Одбор је упутио бановини претставку и молио да му се да мала помоћ, да може свој задатак да оствари.

Реч добија г. Игњат Јовановић, већник из Кавадара, који у своме говору у почетку истиче да је Кавадар раније био богато место са добрим виноградима и опијумом. Данас је Кавадар у опа-

дању, он је све изгубио, изгубио је Окружни суд,

жандармеријску чету, па чак и гимназију. Место гимназије отворена је грађанска школа, с тим да је издржава општина. Нижа гимназија је враћена, али под условом да се у року од две године подигне нова хигијенска зграда. За ову сврху основано је у Кавадару удружење за подизање гимназијске зграде. Оно је досад прикупило око 50.000 до 60.000 динара, општина кавадарска у свој буџет је унела 30.000 динара, а требало би још око 100.000 динара. Моли да се ова сума осигура у бановинском буџету, јер је потреба гимназије велика, пошто има 85 ђака.

Реч добија већник г. Веља Манзић из Кавадара, који тражи да се дрвена ћуприја преко Цр-= не Реке код села Воденци пренесе у село Трстеник. За ову сврху тражи помоћ од бановине.

Бански већник из Штипа г. Петар Никовић моли да се одобри за проширење штипске гимназије бар 50—60.000 динара.

Напомиње да је прошле године било предвиђено да ће се, ако се добије зајам за подизање банске палате, извесне своте из тога зајма употребити за подизање гимназије у Приштини, жен-