Службени лист Вардарске бановине

Број 782

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

а види у буџету да је унета сума потребна за граду. Моли Господина Бана да се одређена средства ставе на расположење.

Износи да је Косово оголело и да је потребно хитно пошумљавање, да би се спречиле несреће од поплава. Тражи тријере да се поделе народу, јер је постојећи број незнатан.

Већник г. Владимир Томић из Сурдулице, моли да се одобри кредит за спомен-капелу у Сурдулици. Већник г. Јеван Станиновић из Неготина на Бардару, одобрава да се додељује чланом 76 Правилника предвиђена награда за убирање бановинских дажбина пореским чиновницима, али тражи да органи Финансијске контроле могу да одмах задрже припадајућу суму, а не да се та сума даје преко Финансијске дирекције.

Трошарина на вино и ракију је потребна, али је начин наплате такав, да се омогућује и кафеџијама да краду, нарочито онима који подруме за смештај пића имају ван локала.

Виноградарство је у Тиквешу пропало и сада се обнавља, али за његово обнављање су потребни калемови американске лозе који су и сувише скупи, па би им требало снизити цену.

Жали се да је прошлогодишње семе које је добијено на позајмицу, било по квалитету врло рђаво и неупотребљиво. Због тога се жалио писмом начелнику Пољопривредног одељења, али није добио одговор.

Шумарство је у срезу добро, али се не води брига о томе, да се старе шуме чувају. Моли да се одобри бесплатна сеча сувих стабала.

Даље тврди да је стање соколства у његовом срезу врло рђаво. Напомиње да је омладина вољна да приступи овој организацији, али да нема воћства, јер просветни радници не поклањају пажње соколству. Учитељ у Неготину на Вардару г. Драгољуб Јовановић, који је био изабран за начелника Соколског друштва „ускоро је поднео оставку и оставио друштво без воћства.

У погледу осигурања усева од града, слаже се са већником Јовановићем—Шокаром, да оно треба да се прошири и на остале елементарне непогоде. Већник г. Петко Радовић из Валандова, добивши реч, каже да је срез дојрански у своје време био веома богат, али да је сада у великом економском опадању, нарочито због тога што је стралао за време ратова. Основ благостања овога среза био је у виноградарству, свиларству и опијуму. Данас су све те гране у назатку.

Да би се благостање повратило, потребна је сарадња учитеља и осталих просветних радника, који су својим радом упућени на село. Наводи да за десет година, како се налази у његовом селу, није видео да дође срески лекар, ветеринар, бабица, није видео да учитељ саветује народ и одржи неко предавање, нити је видео свештеника који би У духовном погледу упућивао народ. Налази да би учитеље и законским прописима требало присилити на овакав рад.

Комуникације су у срезу сасвим рђаве, а на њиховом унапрееђњу се слабо ради. Требало би

да се кулучарски радови контролишу тако, да се на њима стварно ради, а не да се бадаваџише.

Велика незгода јесу бујице и вододерине. Код нас нема ни једнога села које није изложено опасности од њих. Шуме се код нас не штеде. Приликом издавања концесија за експлоатацију, шумске власти врше неправилности тако, да се подединцима даје право за експлоатацију великих комплекса, док се једном селу, за стварне потребе народа, дају много мање концесије.

Реч добија већник г. Петровић Тодор из При-

"лепа, који износи да је Јужна Србија била попри-

ште утицаја разних нација како балканских, тако и других. Разна средства су употребљавана за пропаганду интереса ових нација, а најважније средство била је просвета. Због тога у Јужној Србији било је много и разноврсних школа. Сматра да укидање извесних школа у Јужној Србији није било добро, па помиње случај са прилепском Учитељском школом и гимназијом. Моли Господина Бана да им се врати бар гимназија, ако не може и Учитељска школа.

Поводом „Службеног листа", истиче да је на прошлогодишњем засељлању пао предлог да се. „Вардару“ укине дотација за „Службени лист" и да овај последњи излази засебно. Он је стао на гледиште, да треба помоћи излажење „Вардара", преко кога Јужна Србија може да износи своје жеље и потребе, јер београдски листови не могу поклањати велику пажњу локалним питањима Јужне Србије. Међутим, каже да је сада „Вардар" укинут и сматра да је то велика штета, јер је „Вардар' имао своју традицију, он је излазио и за време ропства и вршио своју националну мисију. За жаљење је ла Скопље, односно Вардарска бановина, нема свој лист и зато тражи да се „Вардар" обнови. У вези са тим, каже да је у буџет Општег одељења предложена награда за уредника ол 12.000 дин. годишње, а за сараднике 24.000 дин. Сматра да је плата за уредника врло мала и да би је требало повећати на рачун хонорара за сараднике, тим пре што сарадници и не постоје, пошто се у „Службеном листу" објављују само службени огласи, а других сарадника нема.

После тога говори о Народном позоришту у Скопљу и његовој мисији на турнејама по бановини, па строго критикује репертоар и моли да се обрати пажња на тај репертоар, да се дају национални комади и да се улазнице снизе кала позориште иде на турнеју по бановини.

Моли да се одобри извесна помоћ за довршење спомен-костурнипе и храма у Прилепу из партије за оправку пркава и манастира. Моли ла се пут за Морихово огласи за бановински, а ла се Демир Хисар веже са Прилепом банов. путем.

Моли да се соколском друштву у Прилепу одобри помоћ да би исплатило свој дуг за подизање соколског дома.

Исто тако моли да се одобре кредити за спречавање поплава, које Прилепу наносе штете,

Затим реч добија г. Симоновић Спаса, већник среза горњодебарског, који каже да је Дебар сиро Мматтно место и најпасивнији крај у бановини. Имао је четвороразредну гимназију која је укинута, па