Службени лист Вардарске бановине
Број 782
Г. Бан одговара да у начелу нема ништа против тога, само ће видети како стоји са материјалном страном штампања, јер то објављивање изискује материјалне издатке. Видеће, како ће бити згодније, да ли ће се дебата објавити засебно, или у „Службеном листу“ у наставцима.
Већник г. Петровић из Прилепа пита да ли ће лист о коме је говорио г. Бана бити дневник, на што г. Бан одговара:
„Да, да, дневник. Скопље као центар и то као велики центар, који треба да има своју велику будућност, на коју ми много полажемо, мора да има један дневни лист, кроз који ће се проводити жеље и потребе народа и који ће третирати питања овога краја. Јер ми не можемо очекивати да престонички листови буду детаљно ангажовани нашим локалним питањима. Лист који ће излазити у Скопљу биће националан, политички и информативан лист, који ће бити тако организован да у њему буду објављиване све вести које доносе и остале новине. На тај начин, онај који може да жртвује само један динар дневно за новине, мођи ће да куповањем тога нашег листа буде потпуно задовољан, јер ће у њему наћи и вести општег значаја које доносе остали листови, и чланке који расправљају о нашим локалним потребама и питањима.
Г. начелник Финансијског одељења говорио је О питању зајма од 20.000.000 динара за подизање банске палате. Ви знате историјат тога зајма, чије је питање покренуто још пре четири године. Тада се тражио зајам од 40 милиона динара за подиза-
ње банске палате у Скопљу. Прошле године, пре
мога доласка, тражен је зајам од 30 милиона линара и Хипотекарна банка је поново одбила тај зајам. У томе зајму, поред банске палате у Скопљу, било је предвиђено и подизање Женске гимназије у Скопљу и гимназије у Приштини.
Ја сам био принуђен да тај зајам сведем на 0 милиона линара. Замолио сам Господина Претедника владе и благодарећи његовом заузимању /спело се је, да нам се тај зајам у начелу одобри. ада је ова ствару Министарству финансија, које треба ла одобри ла се бановина може залужити. Ми верујемо ла ће то бити повољно решено и ла ћемо овај зајам ол 20 милиона динара добити.
Из тога зајма ми смо намерни у првоме реду та сазидамо банску палату у Скопљу. Ја и г. начелник Техничког одељења трудићемо се да банска палата буде сазилана што је могуће јевтиније, Ако нам од тога остане нешто новаца, ту суму ћемо употребити прво за подизање Женске гимназије у Скопљу, а онда и за подизање гимназије у Приштини. У случају да нам та сума није довољна, онда би смо ануитет од 400.000 дин. употребили као допуну за подизање Женске гимна-
зије у Скопљу и гимназије у Приштини. То су, господо, наше намере и ја сматрам да ће их Министарство финансија одобрити,
Ми смо у почетку казали ла повећање овогодишњег буџета износи око 95 милиона _ динара.
Али мора се још једном подвући, да то повећање
о
=
(О
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 31
неће пасти на терет Вардарске бановине, и то из ових разлога:
1) На повећање овогодишњег буџета пада око 14 и по милиона за издржавање основних школа, чије је издржавање сада пало на бановину. Да би се та сума надокнадила, предвиђен је школски прирез. Али још једном подвлачимо, да то није никакво ново оптерећење за народ, јер су ти издаци постојали и раније, само су они били изражени у општинским буџетима. Отуда је јасно, да повећање од око 14 и по милиона, одређених за издржавање школа, не претстављају повећање бановинских дажбина и не падају на терет народа као нове- дажбине.
2) Сем тога, имамо повећања на пољопривредне радове, на путове, на ануитете и т. д. Та повећања не падају на терет народа, него она, по нашим предвиђањима, у главном иду на терет Министарства финансија. Ми нисмо предвидели да се за та повећања буџета стављају нови терети на бановину, него смо предвидели да нам Министарство финансија појача удео од скупног пореза, тако да тај удео буде повећан са 10,000.000" динара. На тај начин, дакле, ово повећање нашег буџета неће пасти на терет грађана, него на терет удела скупног пореза, који се надамо да ће нам Министарство финансија повећати. Једино повећање било би у томе, што бисмо имали само да повисимо бановински прирез за 5%/%. То повећање имало би да подмири 1.000.000 динара као еквиваленат за онолико, колико је основни порез, према Коме се разрезује бановински прирез, смањен за 5,000.000 динара. Тиме би смо попунили разлику, јер нам треба 1.000.000 динара, а остало би само 1,500.000 динара за покриће повећаних расхода, тако да нам повећање бановинског приреза долази У ствари само са 30, док ћемо све остало да добијемо од Министарства финансија. Ла ли ћемо У томе успети, то је питање. Ја са начелником Финансијског олељења идем у Београд и гледаћемо да уверимо Господина Министра, па зко не успемо у свему, а оно бар колико је могуће.
(Овде, господо већници, много је говорено о бујицама. О њима се свакако говорило и раније приликом састанака Банског већа, а питање уређењ бујиша је заиста тако актуелно, да се о њему Врло често говори. Међутим, ви не смете да се разочарате, ако у томе нису још постигнути видни резултати, јер регулисање бујица је један огроман посао, који изискује и акцију државе и бановине и приватне иницијативе. Примелбе господе већника о бујицама ми примамо, али мора се поновити да је за тај посао потребно и много материјалних средстава и много времена, па се зато не треба чудити, ако се још не примећују резултати нашега рада. Није лако регулисати све бујице, јер их има много а за њихово регулисање су потребне тешке милијарде. Наша средства међуТим су мала и ми не можемо рачунати да за крат.
, Ко време регулишемо све бујице. Али ми морамо
радити и у другом правцу. Мора се развити пропаганда и код државе, да се она потпуно заинтересује за питање регулисања бујица, а мора се исто тако развити и пропаганда код народа, да се