Службени лист Вардарске бановине
број 785
ИСКОРИШЋАВАЊЕ РЕКЕ ВАРДАРА ОД СКОПЉА ДО УШЋА РЕКЕ ПЧИЊЕ И РЕКЕ ПЧИЊЕ до ЊЕНОГ УШЋА У РЕКУ ВАРДАР
Бојовић Драгутин и Јовичић Ј. Драгош, оба канд, инж, из Београда, поднели су Краљ. Банској управи Вардарске бановине по пропису из 5 24 и 95 Закона о искоришћавању водних снага претпројекат за искоришћавање реке Вардара од Скопља до ушћа р. Пчиње и реке Пчиње до њеног ушћа у р. Вардар, и моле да им се за то изда претповластица. У ову сврху намерни су да помоћу једне покретне бране малб изнад имања Скопског Казненог Завода из р. Вардара одвоје при малој води 17 мУсек, а за време осталих водостања 63.5 м“/сек воде. За домаће потребе оставиће се и даље у Вардарском кориту 2 мусек. Овако одвојену воду намерни су да воде у отвореном каналу, који би био саграђен на одстојању од око 350 м. јужно од државног пута Скопље—РВелес у реку Пчињу. Код села Петровац приближио би се канал државном путу на 200 м. и потом би се спојио са Катлановским језером, а одатле канал би био до р. Пчиње делимично отворен а делом и у тунелу, све до 0.5 км. ниже села Катланова.
Непосредно више манастира Св. Богородице, а на одстојању од око 1800 м. изнад ушћа р. Пчи ње у Вардар, претпројектом је предвиђено подизање водојаже висине 26.525 м., која би успоравала воду р. Пчиње до ушћа вештачког канала за воду из Вардара у р. Пчињу. Непосредно испод ове водојаже подигла би се хидроцентрала средње бруто јачине од 9300 К. С. а кроз пет месеци у години могло би се искористити до 22.000 К. С. у
Вода у доводном каналу изузев у првом кило. метру била би на пелој дужини кроз Скопско поље више од околног земљишта и канал ће зато бити спроведен између два насипа, а канали за одводњавање Скопског поља спроведени би били испод овог доводног канала. Пошто је Катлановско језеро за око 2 метра ниже од р. Пчиње код Катланова језеро ће се издићи за 2.81 м. а његова површина биће повећана за. 325 ха. Ово повећање Катлановског језера служиће за изравњање потрошње воде у пројектованој хидроцентрали.
Сврха овог постројења је, да у спрезу са постројењем за искоришћавање водне снаге Власинског блата и р. Врле, зашто је Бојовићу Љубомиру и Јовичићу Јовици, пензионерима из Београда, издата претповластица (а које решење још није постало извршно). створи моћан извор јевтине електричне енергије, која би се употребила за електрификацију базена Јужне Мораве и Вардара, у колико поједина места већ нису електри-
фикована, а напо-се да омогући развитак домаће индустрије и отварање нове, нарочито рударске у базену Злетовске реке, као и да омогући јевтино наводњавање. -
За извршење овог постројења биће потребно да се откупе следећа добра:
1) За изградњу ваде од Вардара код имања
Скопског КазненогаЗавода у с. Мдизову па до р.
Страна 11
Пчиње код села Катланова, ливада, њива и пашњака око 75 ха.
29) За стварање акумулационог резервоара у околини Катлановског језера: језерске површине и подбарног, до сада неупотребљеног, земљишта око 325 ха.
3) За стварање успора у долини Пчиње; пашњака и неупотребљивог крша око 50 ха.
4) Три воденице.
Позивају се све државне и бановинске установе, општине, водне и друге привредне задруге као и приватна лица, да у року од 2 месеца рачунајући од задње објаве овог Огласа у Службеним Новинама Краљевине Југославије, поднесу молбе ради добијања претповластице за ту водну снагу са подацима, прописаним у 5 25 закона о искоришћавању водних снага (Службене Новине бр. 154/1931) или да доставе Краљевској банској управи — Техн. одељењу — У у Скопљу своје захтеве и примедбе у погледу употребе те воде.
Ближа обавештења могу се добити и односни планови разгледати у радно време у канцеларији Краљевске Банске Управе - У у Скопљу (Кнеза Арсена 42715.
Из канџеларије Краљ. банске управе у Скепљу - У бр. 19853/36.
3 0: 1092 2—8 УВИЂАЈ ЗА ПОВЛАСТИЦУ ОБНАВЉАЊА ВОДЕНИЦЕ НА КРИВОЈ РЕЦИ У С. КЛЕЧЕВЦУ
Сходно одлуци Краљевске банске управе у Скопљу М бр. 6757 од 17 1У-1937 год. одржаће се на дан 9 маја 1937 год. у 8 сати увиђај са усменом расправом на лицу места по молби Врањске Привредне банке филијале у Куманову за повластицу обнављања воденице на Кривој Реци у селу Клечевпу. Ова водограђевина биће саграђена на следећи начин:
На месту захватања воде предвиђена је стабилизација речног дна помоћу 4 реда шипова које се побије на дубину од 2,00 м. Ови шипови чијих ће глава бити у висини самога речнога дна биће међусобно везани клештама а међу шиповима набациће се ломљени камен односно облицама на дубину од 0,75 м. у намери да се спречи одношење земље између шипова. На овом стабилизованом дну у наслону на први ред шипова предвиђено је подизање покретне бране висине одОм. а која се састоји од два реда покретних дасака од по 0,20 м. висине и 0,10 м. дебљине. За уклањање ових дасака при надоласку воде предвиђа се пре. ко пеле бране нарочити послужни мост са патосом 0,75 м. изнад велике воде. Детаљи конструкпије ове бране дужине 25,00 м. виде се из плана.
На левој обали подиже се упусна устава са таложницом и испустом ширине од по 1,00 м. Доводна вада имаће просечни пад од 29/, и ширине у дну 1,00 м. у врху 2,00 м. Њена дужина износи 1900 м. Целокупна доводна и одводна вада подиже се на сопственом имању молиоца и кроз само село Клечевце. У воденици која ће се изградити од камена у дужини 24,50 м., ширини 5,00'м. и ви-
сини од 5:00 'м. искористиће се на паду. од 3.05 м. ЈИВО 97 лава ејнавамети вионнон ке