Службени лист Вардарске бановине
ПОШТАРИНА _ ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
5 ЈУНА 1937 ГОД. СУБОТА
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ивлави једанпут недељно. Годишња претплата 80 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописе, огласе и све што је у веви са штампањен ати на адрееу: Цара Николе 35.
у Слу
жбенен листу треба сл
УНИШТАВАЊЕ ВРАНА И ЧАВКИ У ВАРДАРСКОЈ БАНОВИНИ
На територији Вардарске бановине како по селима и варошицама тако и по градовима намножила су се огромна јата врана и чавки које наносе стално велику штету и земљорадњи и сточарству и шумарству, зато јер уништавају усеве, јер су опасни разносачи разних сточних зараза нарочито антракса и јер уништавају дивљач. Хранећи се стрвинама уопште па и оним од антракса и од других заразних болести угинулих, оне су посвема резистентне према тим заразама али изметом сеју живе бактерије и споре на тај начин постају разносачи зарава.
Познато је да вране и чавке вешто проналазе гнезда корисних птица, кљују и пију њихова јаја и на тај начин уништавију не само птице певице него и друге корисне птице које служе лову, јаребице, фазане итд. Тврди се да вране и чавке униште у извесним крајевима преко 50; јаја од птица које служе лову.
Са тога је неопходно потребно да се посвуда поведе жива акција за уништавање ових многоструких штеточина и то на начин који је до сада показао у другим крајевима најбоље резултате. Природну склоност ових према туђим јајима треба искористити за њихово уништавање. (Податци за овај распис узети су из књижице инж, Иве Чеовића — Загреб, Грађанска тискара, Винковци 1935 годисе „Тровање врана“).
За уништавање врана показао се је фосфор као најподеснији отров, који брзо на ваздуху изветри и изгуби своје отровно дејство. Зато је по: требно да се држи у добро затвореној боци из које се узима непосредно пре употребе.
Отров се припрема на овај начин: узме се двадесет и пет (625) грама фосфора у штапићима, који растворимо у двесто педесет (250) грама глицерина. Овоме се додаје белог болуса (врста земље која сс добива у апотекама) толико док не до-
поједини орој 2 динара
ГОДИНА УШ БРОЈ 789 СКОПЉЕ
бијемо ретку кашу. Ова каша јеготов приправљени отров, који се мора држати у добро зачепљеној боци са написом „отров“. Овакве боце треба држати на хладном месту и под кључем.
Тако спремљени отров може се употребити на више начина и то:
1) Тамо где има веома много чавки и врана треба узети на литар крви домаћих животиња две обичне кашике овог отрова па то све добро промешати. Овој смеси додају се пшеничне мекиње док се не добије густа каша. Ту кашу треба однети у поље т.ј. на она места где се вране радо сакупљају а где не долазе домаће животиње. Добро је да се на таква места неколико дана пре излагања отрова постави нека неотровна храна, дроб од живине, месо од стрвине и т. сл, да се вране навикну на то место где налазе хране и где им не прети опасност, После неколико дана постави се на исто место отров. Успех је сигуран.
2) Уместо крви може се узети дроб или месо од угинулих домаћих животиња, само се ово мора уситнити, па се на пола килограма таквог меса додају две кашике отрова. Све се добро промеша и однесе на одређено место.
3) Зими кад има снега, скува се неколико кгр. кромпира и добро се раздроби. Кромпир се изнесе затим на места где се вране скупљају и поспе се са крви да га вране лакше примете, Пошто су вране навикле на кромпир тад га узмемо у већој количини, пустимо да се охлади, јер би се фосфор иначе запалио на врућем кромпиру, па га измешамо добро са спремљеним отровом.
Отров се мора уопште стављати на место где не долазе свиње ни пернатаживина, затим фазани и друге корисне птице, а треба га поставити или рано ујутру или предвече, да отров не изветри чекајући дуго на вране. Дрво којим се отров меша треба спалити и уопште пазити да нико не настрада због овог отрова а нарочито пазити на децу. После свршеног посла треба руке најпре земљом