Службени лист Вардарске бановине

_ доцнијем излагању (а нарочито у погледу изградње јавних бановинских зграда: банске палате, управе полиције, болница, гимназија, народних школа итд.. Овом приликом морамо напоменути да Министарство финансија постепено изводи један нов систем прикупљања бановинских прихода; а ва име преко својих органа Министарство финансија прикупља извесне бановинске приходе, ствара од њих фонд па после те приходе дели појединим бановинама по извесном проценту (удео од скупног пореза) или према броју становника дотичних бановина (заједничка бановинска трошарина). О овим приходима биће такође речи доцније када на њих дође ред, а за сада можемо рећи само толико да је овај метод добар, пошто се ови прихожи остварују и исплаћују 1009.

Са напред изнешених разлога, пошто се буџет прихода одређивао према буџету расхода, а расходи су били знатно већи него што су то дозвољавали одобрени и остварљиви приходи, то је последица свега тога било доста нереално састављање буџета, те се као такав буџет није могао ни остварити више од 82%о. Док међутим један буџет, који је добро процењен и састављен треба остварити бар са 90%6 ако не са 1009/. Зато смо се при изради овога предлога буџета за 1938/38 год. решили да се придржавамо другог обрнутог принципа, а на име да најпре утврдимо могући максимум -остварљивих прихода, па смо у његовим границама одредили и расходе. Само се по себи разуме да су многи расходи због овога сведени на минимум, али тако је морало да буде јер је бољи и мањи буџет али остварљив и реалан, него велики буџет али неостварљив и нереалан.

Предлог буџета прихода састављен је по предвиђању према постигнутим резултатима остварених прихода у буџетском периоду последње три буџетске године и према резултату остварених прихода текућег буџета за 1937/38 год. прва три тромесечја, што ће се видети у доцнијим излагањима, када буде реч о појединим врстама бановинских прихода.

Предложени расходи и приходи реални су и прорачунати према стварним потребама као и брижљиво сређеним и контролисаним подацима. Водило се рачуна о принципу штедљивости и принципу нужности, односно неопходности. На име предложени расходи су сведени на минимум а приходи су процењени према стеченом искуству. Овај предлог буџета за 1938/39 год. мањи је од сада важећег буџета за 1937/88 год. за Дин. 985.696.Међутим и ако је укупан износ из овога преллога буџета мањи од сада важећег буџета за 985.696.динара, ипак лични издаци по овом предлогу буџета већи су од личних издатака у сада важећем буџету за суму од Дин. 1,587.948.-—— Ово долази искључиво због повећања чиновничких принадлежности сходно последњој Уредби о повећању чиновничких принадлежности од 6 октобра 19837 г. Поред тога веће повећање у личним издацима је код У — Техн. одељења где је предвиђено нових "места за 16 чиновничких архивских приправника. Ово је потребно због тога да би у техничикм одељцима административне послове обављ“та ова

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

· знатно удаљена од кабинета Бана,

Страна 11

административна лица, а не као до сада стручно техничко особље што је ишло на уштрб стручних техничких послова. Остала повећања на личним издацима највише се односе на повећања услед унапређења у групе и периодске повишице чиновника и повећања награда дневничара, који су на то већ стекли или ће стећи право у току извршења предложеног буџета, јер за њих морају бити предвиђена и места и кредит по буџету, ма да се према 5 268 Закона о чиновницима ова унапређења не исплаћују за годину дана те у том погледу појављују се уштеде у буџету. Сем овог напред наведеног, кредити за принадлежности чиновника и службеника унети су према стварном стању броја особља и висини принадлежности у времену састављања овога предлога буџета. Кредити на помоћи, потпоре, стипендије, благодејања, разне субвенције и томе слично били су нарочити предмет пажње и сведени су на најниже износе. Тако стоји у погледу личних издатака, сумарно у главвим потезима.

Што се тиче материјалних издатака, они су унети у овај предлог буџета у висини само стварно и штедљиво одмерених најнужнијих потреба. На

Ј

5 овом месту могли би напоменути да смо у току ове бупетске године 1937/38 започели и да ћемо у току наредне буџетске године 1938/39 изводити неколико већих послова чије остварење чека већ годинама, а чија важност и прешност је несумњива. На име прошле године добивен је зајам од Дин. 20,000.000— од Државне Хипотекарне банке под најповољнијим условима а ради зидања банске палате, за којом се осећа потреба већ од почетка оснивања бановина, пошто су поједина одељења банске управе раштркана на све стране и да је знатно отежан службени саобраћај између Бана и начелника појединих одељења, који треба да су у сталном контакту, као и саобравај између појединих одељења, што знатно отежава и успорава послове код свих одељења банске управе. Међутим пошто припремни радови техничке природе нису били готови у времену закључења (јули — август 1937) зајма, то ни са изградњом банске палате није могло да се одмах приступи, а пошто је за изградњу ове зграде потребно 2—83 године, то да би се ипак сва одељења банске управе сконцентрисала на једном месту док банска палата не буде дефинитивно готова, нађено је једно решење са двоструким дејством, тј. решење којим се истовремено решавају два проблема готово од исте важности и прешности, А на име: Градско поглаварство града Скопља сходно законском пропису 55 59 и 194 Закона о унутрашњој управи дужно је дао своме трошку сазида зграду за Управу полиције у Скопљу.

У недостатку довољних финансијских средстава за довршење ове зграде, Градско поглаварство се обратило Банској управи и узајамно лостигнут је споразум да банска управа да Градском поглаварству у Скопљу зајам од Дин. 2,800.000.и то безкаматно у циљу довршења напред поменуте зграде, а Градско поглаварство, да дозволи банској управи да се ова са свима канцеларијама