Службени лист Вардарске бановине
Страна 8 | | СЛУЖБЕНИ ЛИСТ | Бро; 83!
ство и г. Марковић Душан, ветеринарски инспектор, шеф отсека за ветеринарство.
За деловођу Банског већа одређен је реше-,
њем г. Бана Вардарске бановине 1 бр. 6045 од 18 фебруара 1988 године полицијски инспектор г. Др. Урош Прица, а као помоћно особље г. г. Вујин Александар, политичко-управни приправник и Костић Јован, уредник Службеног листа.
У 9.10 часова улази Господин Бан праћен Помоћником и начелницима одељења. Бански већници устају и поздрављају г. Бана са повиком: „Живео Бан“.
Г. Бан после тога наређује да се прозову већници, нашто бански саветник г. Атанасије Јаковљевић прозива Бвећнике и установљује да на данашњу седницу нису дошли г. г. Бурчевић Илија, бански већник за срез велешки, Маринковић Тома, бански већник за срез прешевски и Тасић Светозар, бански вепник за град Битољ. Констатовано је да је од 73 банска већника присутно 70 и да је у смислу чл. 16 Правилника о организацији и раду банских већа присутан довољан број већника за рад Банског већа.
Иза тога Бан г. Новаковић позива деловођу да прочита решење о сазиву Банског већа, деловођа чита то решење.
Бан г. Новаковић отвара седницу говором у коме је рекао:
Господо веБници,
!лочетак нашег рада нека буде обележен изјавом непомућене љубави и бескрајне оданости нашем младом Краљу Југославије Њ. В. Петру К У овом моменту поздравимо Њ. Краљевско Височанство Кнеза Мамесника Павла, и цео Краљевски Дом. Наше поздраве упутимо господи Краљевским Намесницима Др. Раденку Станковићу, Др. Иву Перовићу и Претседнику Краљевске владе Др. Милану Стојадиновићу. Косподо велници,
Отварајући овај по реду осми састанак Бан· већа учинићемо један летимичан поглед на
Ва
у свима кутовима наше широке отаџбине. Др. Стојадиновић имао је задатак да изведе земљу из политичког вртлога, који је владао до половине 1935 године.
Придобијање Скушштине и Сената за своју политику био је први корак за смирење духова. Општински избори у 1936 год. дали су сјајне резултате и народ је у широким масама одобрио политику Др. Стојадиновића. Бирање пољопривредних комора у 1987 год. и делимични избори сенатора у овој години дали су јасног доказа, да је Краљевска влада стекла пуно поверење народа.
Наслеђени сурови закони од диктаторских режима ублажени су њиховом неприменом. Верски неспоразум православне цркве са државом расправљен је на умешан начин на задовољство и цркве и државе и народа. Политичко стање кревуло је унапред, страначке страсти стишане, народ налази слободне одушке у својим политичким правима. Беспрекорна безбедност у целој земљи, нестало је политичких атентата, нема праскања бом-
би, сваки је грађанин слободан и у свом дому и. : ван њега гдегод се крене. 55 Упоредо са сређивањем политичких прилика. Др. Стојадиновић је сву своју интелектуалну снагу“ спрегао да народ економски ојача. Смањио је порез на земљарину, преполовио земљорадничке дугове, радничке наднице повисио. Створио земљорадничке и радничке коморе, које имају да штите интересе широких народних маса. Пољски се производи умножавају, извоз појачава, цене пољопривредним производима удвојене и стабилизоване. Појачана је производња рудних блага, индустрија се развија, трговиве су у знаку напретка, занатство се такођер побољшава. Подижу се јавне и приватне грађевине, изграђују се путови, регулишу се токови вода и јавни радови долазе до пуног изражаја. Финансијске прилике у земљи боље стоје него икад после рата. Национални динар има своју а чврстину. Стокови злата Народне банке сваког дана се повећавају. Народно пуно поверење према финансијским јавним институцијама и штедним установама потпуно је повраћено. Улози на штедњу непрестано се повећавају. У спољној политици влада Др. Стојадиновића заступала је принцип општега мира и Са свима суседним државама потписани ри мира и пријатељства. Ми данас нећ бе за непријатеља ниједну државу, ђа први пут у историји нашега народа.
у
Пол прео- _ бражаја нама Отварају већива: Пр уре-
Ту, зид екти, се пОљоО-
ијај ана, саобраћај и туризам оживљују. а
ановини држава је подитта ве-
О
Зида се велика железни пљу, израђен је зелики број дуванХ га, подигнута је Огледна привредна с ница, болнички павиљон у Скопљу, ради се на. изградњи на међународном путу, ради се на бујичарству и многим другим јавним радовима. Ове се године отворити и радио-станица у Скопљу. новина ове године подиже гимназију у Скопљу 1 Приштини, болницу у Штипу и банску палату у Скопљу. За све те објекте обезбеђени су кредити ван буџета и изнеће око 30 милиона динара. За редове који ће се радити из буџетских кредита изнеће у својим експозеима начелници Банске управе. | Не могу пропустити ову прилику а да не напоменем, да су градске и сеоске општине у пуном напону стварања. Лесковац подиже модерну калдрму, Битољ је подигао неколико грађевина, Куманово регулише улице, Скопљанска општина изградила је многе основне школе, завршила велику“ електричну централу, а у току ове године подићи ће мост на Вардару, гради пословну општинску“ зграду и масу других објеката. М све остале опшине раде на уређењу својих места, раде на до-
12 (9
Рн