Службени лист Српске књижевне задруге

Ххту

ово право говорио, јер су унете и неке омање ствари, а и неке недовршене, које Задруга не би требало да изда, јер је њен задатак: „У намери да потпомогне ширење одабраних дела из лепе књижевности и из опште-корисне поуке и тако да ствара књижнипу за све редове народа, оснива се друштво, које ће се звати „Српска Књижевна Задруга“ са седиштем у Београду. Она ће се старати: да критички приређује издања старијих и новијих књижевника српских: да издаје одабранија дела пз сувремене лепе и опште-корисне књижевности; да предњачи избором у превођењу и позајмици из словенских, иностраних и класичких књижевности; да у опште потпомаже ширем развићу народне књижевности, олакшавајући издање и ширење књига свима средствима, која јој буду на расположењу.“

Ми ћемо да објаснимо: шта се хоће овим. Казали смо да на првом месту управни одборима з2датак: да васпита укус код читалачког света српскога. Шримам то. И кад полазим са те тачке, онда нема места свима Лазиним приповеткама, јер можемо да изгубимо слику коју емо иначе о Лази добили. Ако то питање дубље простудирамо, видећемо да Лаза није онаки какав се износи у предговору. (Прекидају та.) Молим, молим! Писац предговора казао је ово: „Пошто је у „Вертеру“ и у „Ветру“ приказао Јанка у моментима бећарскога живота, ту је хтео показати та у породици: каки је са женом, и како ту схвата и врши своје дужности. Али, остадо је на почетку, и данас се не може лепо, а поуздано, ни ухватити сва његова мисао. —- Ово се исто може рећи и за остале одломке: „Побратиме“, па „Секцију“, п „На село!“ (6 тога и немају довољно оне светлости која озарава и оживљава сваки редак, сваку реч уметнички написане ствари.“ (С тога ово није требало ни да дође на овом месту.

Све ово што се рекло за његове приповетке може се рећи и за Веселиновићеве.

Како је пак Лаза био човек п врло интелигентан, он је врло добро знао како шта треба писати. (' тога