Службени лист Српске књижевне задруге

ХХХ

скупштине, била је врло плодоносна, за Задругу. Одмах после тога изашле су извесне размирице, које немогући се довољно обелоданити на збору, пробиле су у публику и у штампу, где су савршено други вид добивале.

Сад, међутим, господо, кад су скупштине Задругине добиле већ један известан тон и један облик врло пристојан, један од предговорника осуђује такво понашање, и налази да би боље било примити извештај о литерарном раду управе без дискусије, јер се она дела што их управа издала „не могу појести“, па отворити дискусију 0 Финансиском извештају Задруге, који он сматра као важнији. Ја држим, гослодо, да

сиској страни ни да товорим нити ћу рачуне управине да прегледам. Ја лотпуно верујем у чистоту рада тих људи, који су се жртвовали и велики део свога, времена дају Књижевној Задрузи без икакве награде. Ред је да се рачуни прегледају, и њих ће прегледати стручна лица, али сам уверен да то прегледање рачуна неће дати повода никаквој дискусија.

Треба, дакле, господо, да продужимо наш литерарни разговор. Истина, овако ретко, и на кратко време састајући се, — једном годишње = ми не можемо баш сви бити исцрпни, нити потпуно претрести сва питања, која могу интересовати Задругу, али ипак. и овако на брзу руку износећи наше жеље и разна, мишљења, ми дајемо прилике управи да се што боље обавести, да се програм мало по мало прошири, дотера, и тако рећи „шлифује“, и тиме ће се Задругина издања побољшавати, а Задруга све више усавртшавати. Што се мене тиче, ја овог пута имам да изјавим да сам задовољан са радом управиним. А задовољан сам јер сам приметио да она има оно што ја тражим. Ја тражим само једно од људи који тамо седе, то је: добра воља. Ми се сви знамо какви смо, знамо шта ко вреди и колико је ко способан, и према томе не можемо тражити некакве нарочите способности, кад знамо да их не можемо наћи. Ми смо познавали

је то погрешка. Што се мене тиче ја нећу о Финан-