Службени лист Српске књижевне задруге

189

Косановић, прота, песник: одлично је препевао Шилерову песму „Звоно.“

98. — 1488. умро је Рафавло, до сада највећи уметник у сликарству. Е

29. _— 1480. турски султан Селим П удари с војском на Солун, и освоји га, починивши Солуњанима. ужасна насиља. — 1818. умро је, у манастиру Фенеку, у Срему, Вићентије Ракић, песнив („ртва, Аврамова“, Песма историјска о животу Алексија човека Божјега“ и др. — 1889. умро је шабачки владика Ђеравим Ђорђевић, књижевни радник („Знаменити догађаји но вије српске историје“). –- 1850. пооштрена. је ранија, забрана Вукова правописа у Србији.

80. — 1825. рођен је, у Сремским Карловцима, (теван Анђелић, прота, просветни добротвор: поред многих других ситнијих прилога и помоћи српској просвети, подигао је о своме трошку у Сремским Карловцима зграду за српеку гимназију, утрошивши на то 170.000 Форината. — 1885. умро је Атанасије Герески, добротвор просветни: оставио је 20.000 рубаља, да се оснује Фонд, из кога ће се давати помоћ сиромашним ученицима новосадске гимназије. ј

81. — 1722. Млечићи протераше из Далмације православнога владику Стевана Љубибратића, бојећи се његова утицаја на православне Србе у Приморју. — 1826. рођен је Новак Радоњић, сликар и књижевни радник. — 1895. умро је, у Каменици, у Срему, др. „Љубомир Радивојевић, књижевни радник и просветни добротвор („Задужбина др. Љубомира Радивојевића за просвету у Србији“ — износи сада преко 70.000 динара у злату).

Април.

1. — 1849. умро је, у Крагујевцу, Хаџи Риста Пејовић, просветни и народни добротвор: оставио је 28.000 гроша за манастире, цркве, школе и сиротињу. — 1855. умро је, у Новоме Саду, Димитрије Аврамовић, сликар и књижевни радник. — 1870. умрла је Терезија Албертина Лујза фон Јакоб (,„Талфи“), немачка списатељка, велики пријатељ нашега народа и