Службени лист Српске књижевне задруге

191

'. — 1685. босански паша Ибрахим дође с десет хиљада потурица у помоћ Сењу, који беху опсели Срби Далматинци с Млечићима, и у боју погибе две стотине Срба а скоро толико их допаде ропства.

8. — 1816. рођен је Богосав Шулек, знатан хрватски научник: радио је највише на природним наукама, а нарочито на ботаници. — 1820. умро је, у Дубровнику, Љернардо Зимањи, Србин Дубровчанин, песник и добар говорник: грчки и латински знао је потпуно; његове латинске елегије стављају напоредо са. елегијама прослављенога латинскога песника ЊКатула; превео је на латински Омирову Одисеју, и 1770. године увенчан је у Риму песничким лаворовим венцем. — 1849. рођен је, у Београду, Милош Тенковић, уметник у сликарству. — 1872. умро је, у Загребу, „Људевит Гај, велики научни и књижевни радник хрватски, главни радник у илирском покрету: удесио је хрватски правопис и узео српски јевик југозападнога, изговора за хрватски књижевни језик. — 1887. умро је, у Џакрацу, владика Никанор Грујић (Срб - Лгилутин), добар беседники књижевни радник (спев „Овети Сава“): на змаменитој скупштини српскога народа у Угарској, одржаној 1. маја 1848. године у Сремским Карловцима, после Грујићева говора извикан је пуковник Стеван Шупљикац за српског војводу. — 1896. умро је, у Београду, Бура Козарац, просветни и књижевни радник.

9. — 1867. умро је, у Новоме Саду, владика Шлатон Атанацковић, књижевни радник и велики просветни добротвор: на заснивање правне академије у Новоме Саду оставио је 40.000 Форината; у Сомбору је оставио задужбину „Платоновац“, у којој се уче и издржавају преко десет ученика; своју добро уређену штампарију поклонио је српској новосадској гимназији. — 1900. умро је, у Београду, Тован Ђорђевић, просветни и књижевни радник: има великих заслуга за српско позориште у Београду и Новом Саду. Истога дана умро је, у Крагујевцу, Сима „Живковић, заслужан школски радник.