Службени лист Српске књижевне задруге

у АЕ

209

били су крвави бојеви између Срба и Турака: код Вратарнице, у тимочком округу; код Ђуровца, испред Јанкове Клисуре; на Калипољу, пред Сјеницом, и пред Новом Вароши; у боју на Калипољу јуначки погибе капетан Милован Раликовић. — 1891. умро је, у Панчеву, прота Васа Живковић, песник. — 1897. умро је, у Београду, Милош (. Милојевић, просветни и књижевни радник, велики родољуб.

95. — 1804. српски војвода Миленко Стојковић посекао је београдске дахије, у Адакалима, — 1876.

били су крвави бојеви између Срба и Турака ; тога дана: српска војска пређе Тимок код Брегова и заузе све до села Раковице; на југозападноме бојишту три батаљона српске војске отеше од Турака положаје на Поковићу, на Рашкој; два батаљона српске војске, с једним одељењем коњице п једним топом, допреше до Ђурђевих Стубова у дан. Старој Србији и ту се потукоше с Турпима; архимандрит Дучић удари с добровољцима на турске опкопе испред Нове Вароши и освоји од Турака њихово јако утврђење на Вранешима; капетан Михаило Илић освоји и спали арнаутска села Церане и Кошутово, под Јавором. 1

26. — 1809. рођен је, у Крапини, у Хрватској, „Људевит Гај, хрватски књижевни радник и творац илирискога покрета: његовим настојавањем Хрвати су удесили латинску буквицу према српској ћирилици за своју потребу, и за свој књижевни језик узели наш

југозападни („ијекавски“) говор. — 1889. умро је У Београду, Милан Обреновић, српски кнез, најстарији син кнеза Милоша Обреновића, други владалац српски из династије Обреновића. — 1854. рођен је Никола Мариноваћ, књижевни радник и просветни добротвор („Задужбина Николе Мариновића“, на руковању код Српске Краљевске Академије). — 1876. били су бојеви између Орба и Турака на Грамади и Рашкој. — 1885. умро је, у Крагујевцу, Мисајло Крстић, просветни добротвор: оставио је 60.000 динара гимназији у Крагујевцу, као задужбину из које ће се давати помоћ сиромашним ученицима те школе.

6. ЕЊ. ЗАДРУГА 14