Службени лист Српске књижевне задруге

227

бојеви између Срба и Турака: код Тешице, на Морави, и код Диноша, у Црној Гори.

2. — 1791. рођен је, у Текији, на Дунаву, Аврам Петронијевић, државник. — 1865. умро је, у Београду, Стеван Стевановић Тенка, државник. — 1876. српка војска повуче се испред Турака на десну обалу Дрине.

8. — 1872. умро је Јован Балугџић, књижевни радник: купио је и објављивао народне умотворине. — 1876. Срби растераше турски логор код Доњег Адлровца. — Истога дана васојевићски војвода Миљан Вуковић задоби од Турака куле Сутјеску и Превију, у Херцеговини. — Истога дана био је крвав бој између српских устаника код Пенлије, у Босанској Крајини.

4. — 1828. рођен је, у Крагујевцу, Михаило М. Обреновић, кнез српски, млађи син кнеза Милоша Обреновића. — 1876. проглашен је на Делиграду ондашњи српски кнез Милан за српскога краља.

5. — 1876., и ако је било примирје између Орбије и Турске, Турци ударише на Орбију: на Корито, код Књежевца; код Бобовишта, на Морави, и код Батата, десно од Јанкове Клисуре; али их Срби одбише.

6. — 1597. Срби војници у аустријској војсци разорише турски мост испод трада Ђура. — 1688. Аустријанци узеше Београд од Турака; у овоме су им Срби помогли. — 1789. Аустријанци уступише Беотрад Турцима. — 1810. био је бој између српских устаника и Турака на Варварину, на западној Морави. — 1872. српски кнез Милан, потоњи краљ, одреди из своје цивилисте по 120 дуката годишње као награду ученицима београдске Велике Школе, који обраде најбоље одређене им теме из области наука које у школи уче (Светосавски темати). — 1875. у крвавоме боју код Главекога Дола, у Херцеговини, војвода Пеко Павловић са устаницима разби Хусеин пашу и његова 4 табора низама, 8 табора, балпибовука, и 150 добровољаца. — 1900. умро је, у Дубровнику, каноник Иван Стојановић, велики родољуб и књижевни радник („Историја дубровачке књижевности“).

'. — 1806. војвода Стојан Чупић разбио је Турке код Богатића, у Мачви. — 1846. умрла је Мара Стојана

15%