Службени лист Српске књижевне задруге

281

гунце из Попова Поља, који им се беху предали на веру. — 1876. војвода Пеко Павловић оте Муктај паши, који је био на Грахову, у Херцеговини, сву храну за вој-= ску и прекиде му везу с Требињем и Клобуком. 1880. умро је Милан Костић, просветни радник: уредио је школе у Црној Гори.

28. — 1762. рођен је Бернолак, заслужан КњИжевни радник словачки: први је у Словака почео писати народним језиком. — 1886. умро је, у Сремским Карловцима, карловачки митрополит Стеван Стратимировић, велики родољуб и пријатељ српске просвете: много је радио да се ослује српска гимназија и 60гословија у Сремским Карловцима и гимназија у Новом Саду. — 1829. рођен је др. Никола Крстић, научни радник: ради поглавито на нашој народној историји. — 1876. српски устаници оевојише од Турака на јуриш Бушно Блато, између Ливна и Дувна у Босни.

94. _ 1227. умро је Стеван Немањић, првовенчани српски краљ. — 1454. Никола Скобаљић сачекао је код данашње Врањске Бање велику турску војску, која је била пошла да осваја по Србији, и страшно је разбије. — 1846. рођен је, у Београду, др. Радмило „Лазаревић, књижевни радник. — 1875. српски устаници ударише на Туркеу Зупцима, и разбише их.

об, — 1689. Аустријска је војска, помоћу Срба, освојила Ниш од Турака. — 1841. рођен је Никола Шетровић, Његош, црногорски кнез, песник („Балканска царица“, «Песник и вила“). — 1844. катане, које беху прешле у Орбију, да дигну устанак у корист кнеза Милоша, беху разбијене, и погибе њихов вођ Стеван Јовановић („Катанска буна“).

96. — 1871. Турци на превару разбише Србе на Марици. — 1852. умро је, у Јагодини, Милета Радојковић, борац у првоме и другоме устанку за ослобођење, народни првак у Белици, Левчу и Темнићу. — 1876. били су бојеви између Срба и Турака: код Лукова, близу Зајечара, и код Љубиња, у Херцеговини. — Истога дана српски устаници отеше на јуриш турска утврђења у сељу Лисканима, у Босанској Крајини.