Службени лист Српске књижевне задруге

241

12. — 1893. умро је, у Београду, Анта Алексић, официр, књижевни радник: писао је о привредним и економским питањима.

13. — 1826. рођен је, у Сенти, у Бачкој, Гован Ђорђевић, просветни и књижевни радник. — 1825. рођен је др. Фрањо Рачки, познали и признати хрватски научни радник: радио је поглавито на историји јужних Оловена. — 1829. рођен је, у Шапцу, Милош .Ј. Обреновић, син Јеврема Обреновића, најмлађега брата кнеза Милоша, дед краља Александра. — 1897. умро је, у Београду, Илија Пејчиновић : умро је од рана, које је добио, као српски учитељ у Солуну, од бугарских Фанатика.

14. — 1805. ерпеки устаници отеше од Турака смедеревски град. — 1825. рођен је Тодор Туцаковић, многогодишњи посланик града Крагујевца у Народној Окупштини. — 1845. рођен је, у Јагодини, Митајло Илић, јаворски јунак, књижевни радник. — 1961. умро је, у Гопчици, у Русији, ован Ризнић, велики пријатељ просветних и књижевних радника у нас, велики добротвор Народне Библиотеке у Београду (поклонио јој је своју велику књижниду, у којој је било преко 4.000 различитих књига). — 1898. умро је, у Београду, Милан Кујунџић Абердар, песник, научни и књижевни радник, прави члан Српске Краљевске Академије.

15. — 1878. умро је, у Беотраду, Ђура Јакшић, прослављени песник, приповедач и сликар: писао је приповетке и епске, лирске и драмске песме („Чича Тима“, „Јелисавета“, „Сеоба Србаља“, „Станоје Главаш“ идр.)

16. 1454. умро је, мученичком смрћу, у селу Трепањи, у врањском округу, Никола Скобаљић, одушевљени борац за српску слободу. — 1855. умро је А. Мишцкијевић, до сада највећи пољски песник.

17. — 1882. умро је Џетар Коњевић, велики просветни добротвор („Књиге за народ“).

18. — 1895. умро је Богосав Шулек, хрватски научни и књижевни радник: радио је поглавито на природним наукама.

0, ЕЊ. ЗАДРУГА 16