Службени лист Српске књижевне задруге

ле =

245

Кузман Мунчић, просветни добротвор: оставио је 200 ланаца земље за издржавање сиромашних српских ђака, православне вере, из Угарске, Славоније и Хрватске. 7. — 1868. рођен је, у Гарашима, у крагујевачкој Јасеници. Оветољлик Ранковић, даровит приповедач; написао је три романа и велики број приповедака: у редовним колима књига Српске Књижевне Задруге штампани бу његови романи „Горски цар“ и „Порушени идеали“, а трећи му роман, „Сеоска учитељица“, штампан је у издању Коларчеве Задужбине. — 1900. умро је, у Скопљу, митрополит рашко-призренски Дионисије, после дугога прекида први Србин митрополит у Призрену.

8. — 1816. умро је, у селу Вранићу, у београдском округу, Павле Поповић, борац и народни првак у првоме и другоме устанку за ослобођење. — 1875. умро је, у Загребу, Вјекослав ("Алојаг) Бабукић, хрватски књижевни радник. — 1877. српска војска је узела, од Турака чечински мост на јужној Морави.

10. — 1502. умро је деспот „ован Бранковић, унук деспота, српскога Ђурђа Бранковића Смедеревца. — 1795. рођен је Леополд Ранке, признати немачки радник на историји: први је од странаца потпуно а непристрасно написао историју наше борбе за ослобођење од Турака, у првој половини ХЛХ столећа (читај „Орбија и Турска у деветнаестом веку“, у преводу Стојана Новаковића).

1. — 1801. умро је, у манастиру Ковиљу, 7 Срему, архимандрит «Јован Рајић, први наш прави радник на нашој историји. — 1845. рођен је Спиро Брусина, хрвалски научни радник („Птице српскохрватске“, у Опоменику Српске Краљевске Академије). — 1878. изишао је закон, којим се у Србији укида телесна казна. — 1877. српска је војска ушла у Лесковац. — 1900. умрла је, у Лондону, у дубокој старости, „Лујза Кар, енглеска списатељица, велика пријатељица налпега народа: превела је, још 1849. године, на енглески језик Ранкеову „Историју српске револуције“.

_ 12.— 1798. рођен је Адам Мицкијевић, до сада највећи пољски песник. — 1858. знаменита свето-ан-