Службени лист Српске књижевне задруге

СТРАНА 99.

ОРПОКА КЊИЖЕВНА. ЗАДРУГА.

BPOJ 8.

ПРЕДЛОЗИ Главнога одбора Српеке Књижевне Задруге

ХУ задругарској скушштини,

Основним правилима Задругиним било је одређено да повереници за свој труд добијају књиге за себе, те ву тако у неку руку и они били чланови. Џа ву чак од самога почетка пуштани на задругарске скупштине и узвимали учешћа у раду, које право по правилима (чл. 19.) имају само чланови добротвори и оснивачи, те су тако прећутно изједначени е осни-– вачима. Како пак оснивачко чланетво повлачи ва собом право, да се двадесетогодишњи непрекидни оснивач преведе у добротворе, то је потребно да се скупштинском одлуком протумачи однос повереника према Задрузи. То је потребније у толико више, што од измене правила на лањској скушштини повереници више немају право на бесплатне књиге, већ се морају уписати и сами у чланове, ако желе имати књиге (али зато им је повећан проценат од 2%/0 на 1290), те се према томе, да ли им се раније године рада признају као оснивачке или улагачке, имају да определе, хоће ли се уписивати у осниваче или улагаче.

Ценећи правилно заузимање повереника, за рад и успех Задругин, одбор предлаже скушштини, да изволи одлучити ово:

„Повереницима, који су радили на прибирању задругарских уплата од |—ХУ кола, рачуна се у оснивачке године свака она година, у којој су имали по десет уписника,“

Пита

ХЛ задругарска скушштина, у жељи да се што пре опет попуни стални капитал, допела је одлуку, да се мимо прописа чл. 4. и 5. ондашњих правила, који су наређивали да се у стални капитал уносе само улови добротвора п 50/0 од обртнога капитала, уносе, док се стални капитал опет не попуни, још половина прихода од продаје ранијих кола и ванредних издања, док се другом половином не исплате дугови, а после цео приход од те продаје, пи уз то камата од сталнога капитала и поло-

вина чисте годишње добити од обртнога капитала. И тако је и поступљено у току рачунске 1906. године.

ХТУ задругарска скупштина пак, у жељи да се ва осниваче, који двадесетогодишњим уплаћивањем хоће да постану добротвори, створи што поузданија подлога, из које ће примати књиге, усвојила је предложене измене чл.'4. и 5. правила, по којима се у стални капитал поред улога чланова добротвора уносе и цели улози чланова оснивача, који одједном доплате разлику између броја уплаћених оснивачких година и 20 година (добротворске доплате оснивача), и половина оснивачких улога ва наредно коло. Али се смело с ума, да та измена, која знатно повећава суму годишњих улога у стални капитал, треба да повуче ва собом и опозивање оне скушитинске одлуке о улагању половине прихода од продаје ранијих кола, посебних издања и камата, ако се неће да се сав рад Задругин сведе само на улагање у стални капитал и да кочи све остало. Немогућност да се улаже у стални капитал IT по лањској измени правила п по преклањској скушштинској одлуци увидео је одбор одмах у почетку рада ове године, али је ипак покушавао да задовољи обе одредбе. Међутим то се показало сасвим немогућно. Уложено јеу стални капитал поред добротворских улога у 9.048 динара још 2.080 динара добротворских доплата оснивача и 2.905 динара половине улога оснивача за ХУЈ коло, евега 7.985 динара по пропису правила. Али је поред тога ваљало унети по преклањској секупштинској одлуци још 10.982:58 динара од продаје и камата. Међутим се на рачун тога успело унети у стални капитал само 4.656:60 динара, дакле 5.879'98 динара мање. Па и то што је унесено, било је на штету отплате дуговања повериоцима, те је дуговање чак порасло према. лањекоме дуговању за 1.655:72 динара, док би се свело још за 3.000-88 динара, да није било овога успљенога улагања.

у | 5. i 6

пеш аса

пи иниј