Службени лист Српске књижевне задруге

СТРАНА 94.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДУРГА

разлоге, са којих је ово дело примљено за Задругина издања.

Нетачно је тврђење, да је Рене Базен паланчанин и незнатан књижевник. Он је био професор, и по евојим радовима из лепе књижевности изабран је за члана Академије. Сем тога живи у Џаризу, те ни по месту, као ни по професији, ни по своме литерарном прогресу, не може се сматрати, ни у једном емислу речи, као паланчанин. То је, у осталом, поред Буржеа, који има сасвим специалан жанр, данас једино име које је истакнутије у француској књижевности.

После Ита, Балзака, Флобера, и не само после њих, него чак и после Золе и Буржеа, треба да дође на ред и један модеран књижевник, као што је Рене Базен. Јер се, на послетку, укуси мењају, и оно што чини част историји књижевности, мења своју вредност према добу у коме се чита.

Сем тога, управа се руководила једним специалним разлогом да за своја издања прими Тез Обетће. Српска читалачка публика, шира публика, због које се издања и приређују, а нарочито Орби ван Краљевине Србије, несумњиво ће топло примити, разумети и осетити судбину једне француске породице у Елзасу. Управа тврдо верује да ће баш надионална карактеристика, невољна социална судбина покорених и жив патриотеки осећај, бити од интимног интереса ва српскога читаоца. То тим пре, што је дело ивнесено у лепом, приступачном и литерарном облику, веома лаком за читање.

Не треба сметнути «с ума ни то, да је стручна француска критика ово дело врло лепо примила и истакла.

Управа је, "примајући дело Рене Базена, прешла преко његових политичких, клерикашизмом обележених погледа, не налазећи тих црта у његовој романсијерској вредности. Њу је. другим речима, занимао чист писац из области лепе књижевности, Академичар по томе значају, и специално његово пригодно дело Оберлови.

Што се тиче преводиоца, и ту се управа обазирала на жеље већега броја чланова.

Многима је изгледало, да је сретање с истим именима преводилаца, постало нека врста монополисања, да се управа нарочито ангажује за неке своје симпатије.

Обавирање на овај равлог, коме се свакојако не може дати пуна важност, учињено је у толико, што је управа увек била готова,

„да и из друге руке прими превод, ако је само

несумњиво литерарне вредности,

Преводилац Оберлових, т-ђа Марковићка, ако нова по свом преводилачком гласу, потпуно је успела да нам превод пружи у лепом литерарном руху.

Управа, дакле, ни по чему није убеђена, да превод дела такве вредности као што је Ге5 Обете од ћ. Вагтт-а, не одговара сврси, којој ве намењује. Она зато и сматра да су поменути приговори потекли једино из необавештености. i

Одговори Задругине благајнице.

МЕ

ЛДобротворске уплате и доплате.

Бл. Бр. 728. — Повереник г. Стаја Т. Стајић, поручник у Врању. — Г. Александар Р. Христић, адвокат у Врању, доплатио је до 20

година ; тиши 40) дин. Бл. Бр. 730. — POLO RU. — T. Jama M.

Продановић, професор у Београду, положио је

ШТ добротворску уплату 50 дин.

Бл. Бр. 781. — Повереник г. Васа Т. Поповић, свештеник у Лебану (окр. врањски). Храм Св. Параскеве у Бошњаку положила 10 III

добротвореку уплату . 20 дин Бл. Бр. 743, 744 п 748: — Нетосрелног. —

1. Архимандрит г. Рувим Окановић намесник

манастира Раковице (окр. београдски), положио

је П добротворску уплату = 50 дин. 2. Г-ђа Анастасија Св. Marc RMONAP трг. из

Загреба, доплатила је додг0 година, . 100. Kp.

Ra VSO

—

прва 7