Службени лист Српске књижевне задруге, 01. 01. 1908., стр. 42

СТРАНА. 94.

СОРПОКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

БРОЈ 4.

ових дана, те да и. вадругари ван Орбије добију књиге пре Божића. Задруга се с правом нада, да ће задругари правилно схватити ову неприлику, која је сасвим ван домашаја Задруге, и да неће Задрузи замерити ово мало одлагање експедиције, које би се могло избећи једино по прескупу царину, по превелик ивдатак ва Задругу, који би је јако оштетио: а задругарима је као пријатељима Задруге свакако милије пи мало закашњење него ли Задругина штета.

Молимо поверенике да ово објаве и објасне задругарима, како би сви знали и це-

нили како ваља ово закашњење.

БК <=

Одзиви о Задругиним издањима

Српеки Књижевни Гласник у свесци од 15. новембра ове године доноси о овогодишњем колу из пера г. д-р Ј. Скерлића овај приказ:

Орпека Књижевна Задруга очевидно напредује, п то ће обрадовати сваког пријатеља, ове корисне народне и књижевне установе. Она је изишла из тешке материјалне кризе у коју је била запала, број њених чланова се удвојио, и добро опремљено коло долази на време у руке многобројних читалаца.

Овогодишње, ХМ коло, има седам добрих књига. У издању Драгутина Костића, а са предговором Јована Окерлића, изашао је први део давно обећаних п жељно очекиваних песама, Војислава Ј. Илића. Збирке од 1887 и 1899 године биле су врло непотпуне, и у данашње доба постале су књижарска реткост, п једно потпуно, критично п популарно издање ових песама била је једна од преких потреба наше књижевности. У ову књигу ушла су добра по-

ловина песама Војислава :. Илића, а за'другу |

свеску задржале су се политичке, социјалне, сатиричне п пригодне песме, као и овеће, епске песме. Келети би било да се та друга свеска не чека дуго, и да Задруга, у издавању Војислава Илића, иде доследно до краја, да га изда у целини, поред лирских и епеких песама, да и његове драмске огледе и покушаје у прози. — Од Љубомира IL Ненадовића, који сада први пут улази у издања Орпске Књижевне Задруге, узет је најбољи п најзанимљивији његов путопис Писма из Италије, чији је пнтерес повећан познатим лепим причањем о владици Раду. — Зона Замфирова је добро позната читаоцима Српског Књиосевног 1'ласника, тле је прво изишла у току 1903 године. Писац је нарочито прерадио, п, нешто измењена и допуњена, ова занимљива пи живопиена, нишка приповетка сада изилази пред шири круг читалаца Српске Књижевне Задруге. Последњих година, Српска Књижевна Задруга је почела оно што се од ње са правом тражило: · почела је издавати живе, нарочито млађе писце. Ове године учињен је избор из три свеске С планине џи испод планине од Петра Кочића. У

ову књигу ушле су приповетке: Јаблан, На Марконовом точку, Гроб слатке душе, Зулулм Симеуна Бака, Истинитаи зулум Симеуна Ђака, Мргуда, Ероз свјетлост, Кроз маглу, Мрачајски прото, ћроз мећаву, Јајце п крепка сатира Јазавац пред судом, чије ће пето издање у скоро изићи. Приличан део ових лепих приповедака познат је читаоцима Српског Књиосевног Гласника, где су раније изишле. У преводу и са предговором д-р Николе Вулића изашао је у овом колу и први део Енејиде Публија Вергилија Марона. Из словенских књижевности узета је Мртва стража од ЂБолеслава Пруса, у преводу Лазара Р. Кнежевића, и Баја-Гање, од ваљаног бугарског писца Алека Константинова, у преводу Аксентија Бацете Рујанца, а са предговором Јеремије Кивановића. Поред све локалне боје и етничких 060бености које има, ова историја о бугарском Тартарену, Баја-Гање има много опште-балканских црта, и ова паметна и истински родољубива сатира говори о нашим заједничким социјалним и

моралним невољама. Извесно је да ће ово дело,

које нагони у исти мах на смех и изазива озбиљно размишљање, и које се са пуно разлога, сматра за једно од најбољих дела модерне бугарске књижевности, бити схваћено и са допадањем примљено и код српске читалачке публике.

Оно што чини да ово коло добро изгледа, то је што се Задруга отресла старе своје маније о издавању несварљивих и нелитерарних српских „класика“, и што је дала легитимно место живој, данашњој књижевности. У томе правцу, задруга не треба да се заустави на по пута. И ако овогодишњи књижевни конкурс није имао успеха, ипак и на даље треба покушавати, тако да Задруга објављује и нове и неиздане ствари и да чини моралну и материјалну помоћ онима којима је најпотребнија: живим писцима, а нарочито млађима међу њима.

дамерити би било овоме колу што од седам књига све је чиста књижевност и забава, док ниједна није посвећена науци или поуци,

Ј. С.