Службени лист Српске књижевне задруге

СТРАНА 4.

вачки улог, како би се одвајањем половине тога улога и капитализовањем те половине после 20 година створила потребна подлога, од које ће се томе новоме добротвору за његова живота моћи даље бесплатно издавати књиге. За то оснивачи, који на овај начин желе за 90) година постати добротвори, треба строго да пазе, да сваке године на време положе свој оснивачки улог, док не наврше 20 година непрекидног уплаћивања. У

Накнадне уплате оснивача. Прекид у уредноме оснивачкоме улагању има за последицу губитак свих ранијих, пре тога прекида уплабених оснивачких година Оснивачи, који случајно пропусте уплатити коју годину, те имају прекид у непрекидном уредном уплаћивању, могу тај прекид изравнати само тако, ако за сваку пропуштену годину плате поред оснивачког улога још у име накнаде онолико пута по ] динар или | круну, колико је година прошло од те године прекида до године накнадне уплате (чл. 10. Задругиних правила), те да тако спасу раније уплаћене године, т.ј. да за пре 5 година пропуштену годину плате 15, за пре 8 година пропуштену годину плате 18 динара или круна. Ово плаћање накнаде може изгледати тешко и велико, али је оправдано, јер је Задруга доцније добивеним улозима у штети и има више посла око вођења рачуна о таквом оснивачу. Ова је повластица пак за за-

другаре корисна, ако од пропуштене године.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

још није прошло много годинаи ако пре те. године оснивач има неколико уредно уплаћених | година, тему је ипак боље и јевтиније да плати |

поред оснивачкога улога и неколико динара или |

круна накнаде, него да изгуби неколико ранијих оснивачких година, које често пута представљају вредност од сто и више динара или круна. |

Добротворске отплате оснивача. (Оснивачи који желе да што пре буду преведени · у добротворе и добију добротворску повељу,

па да тако и скину са себе старање о- даљем |

уредном уплаћивању на време и отклоне могућност случајнога прекида у уплаћивању, те

чак и губитак раније уплаћених година, или | бар плаћање накнаде на пропуштене године, |

могу разлику између уредно датих оснивач-

ких улога и 200 динара или круна (20-roдишњих улога) положити и од једном, као што су то учинили већ многи оснивачи. Тиме чине

добро и Задрузи, јер јој упрошћавају ради.

стварају већи стални капитал, пошто се у овај уноси цела сума ове доплате, док се од оснивачких улога уноси у њ само половина.

БРОЈ |.

Трајање уписа. Управа Задругина отвара упис за наредно коло онда, када већ може доста поуздано рећи, која ће дела ући у то коло, како би повереници и задругари знали, којим се делима могу надати. То је обично до краја августа месеца. Тако повереници могу почети купити улоге у семтембру, па на томе послу радити септембар, октобар, новембар, декембар, јануар, фебруар и март, дакле пуних седам месеца. Крајњи рок упису је крај месеца марта, пошто по чл. 22. правила пословна и рачунска година траје од 1. априла једне до 31. марта друге године и везана је за своје коло. После пак рока примљени новац рачуна се као куповна вредност књига, а не као члански улог (чл. 10. правила), те оснивачи губе своје оснивачко право или морају платити накнаду, а улагачи могу доћи у неприлику да књиге више и не могу добити по 6 динара или круна, ако се коло брзо распрода. |

ИДЕ

Продаја ранијих кола. Повереници поред уписивања задругара за наредно коло треба непрекидно да се старају и око продаје ра-. нијих кола. Цена је свих ранијих кола, узетих од једном (сем 57. свеске, које никако и нема), 96 динара или круна, а узетих понаособ цена је 1 V, VII, IX a XV колу по 10, Х, XI s XII колу по 4, а осталим колима по 6 динара или круна. Цена: „Забавника“ и посебних издања означена је у посебно штампаном списку Задругиних издања, који је послат повереницима. При продаји ранијих кола повереници купцима могу издати такође штампане признанице Задругине, само да на крају признаница иза речи „и постао је члан“ на ону линију за врсту члана ставе реч „купац“.

'Продаје на отплате и почек. Молби неких повереника и задругара, да им Задруга уступи ранија кола, сва или нека, на почек и на отплате, Задруга се може одазвати само тако, да те књиге из свога магацина издвоји и остави за те купце, али да им их пошље тек пошто их сасвим измире. Искуство, које је Задруга имала до сада у давању на почек, наморала је управу, да никоме више не даје на тај начин. Најзад и право је, да задругари више верују Задрузи и шаљу своје отплате,

него да Задруга пошље књиге, па после да имају

неприлике око наплате и Задруга и повереници, преко којих је ишло то давање. Задру-

| гарима је доста то, што поуздано знају да су

за њих књиге одвојене и да их чекају, да им се пошљу, чим их исплате. |