Службени лист Српске књижевне задруге

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА СРПСКЕ А ла

Позив на. упис aa, XVII коло (1908).

(Седамнаесто редовно коло књига Српске | повереници не смеју се задовољити лањским Књижевне Задруге за 1908. годину доштам- бројем: поред већ више или мање поузданих пава се, а биће до половине месеца септембра | старих задругара треба Задрузи и задругар- и укоричено, тако да ће разашиљање задру- | скога подмлатка и нових извора. С тога нека гарима почети тачно |. октобра ове године, | повереници настану да у своме месту нађу по-

како то прописује Задругин пословник. ред досадашњих и нове задругаре, а нека уз У овоме су колу ови списи: | | то распростру свој рад и на околна места, у 1. Песме Јована Дучипа. ~ | којима још нису имали задругара. Нека наши 0, Један разорен ум и Записник једнога | вредни повереници неуморио и по неколико покојника, приповетке Лазе Комарчића. пута закуцају на свака српска врата, па ће

3 Ђидо, слика у 5 чинова с певањем, | број задругара стално расти, а Задруга све од Ј. M. Веселиновића и Д. Брзака, с парти- | више снажити се, да свој културни задатак врши

турама од Д. Јенка. све силније. Број задругара лањскога, ХМ! кола 4. Хаџи Диша, роман из живота старога | дошао је до душе опет до близу 7.000, али је Београда, од Драгутина Ј. Илијћа. тај број још увек недовољан према културној

5. Енејида, спев Вергилија (друга поло- | снази српскога народа. Један озбиљан поглед вина), превео с латинскога и коментаре напи- | повереника у преглед задругара по покрајисао др. Никола Вулић. нама и местима, штампан у !!. и 12. броју 6. Ловчеви записи (прва половина), од | „Српске Књижевне Задруге“ од 1. августа ове И. С. Тургењева, превео Јован Максимовић. | године, показаће им најбоље, колико још могу 7. Историја савремене образованости, | и колико још имају да ураде у својој најбликњига Ш, од Шарла Сењобоса, превели Вла- | жој околини. Та када Матица Хрватска, оснодимир Радојевић и Миливоје Анастасијевић. вана на истој основици, на којој и Српска КњиПри спреми овога кола управа се старала жевна Задруга, може имати годишње 12.000 да задовољи потребе и захтеве најширих сло- | и више чланова, могла би тај број постићи и јева наше читалачке публике, да сваки задру- | наша Задруга. Само повереници треба да су гар у овоме колу нађе за себе бар 3—4 књиге, прожети уверењем, да они нису обични прокоје му исплаћују цело коло; помажући тако | давци, већ културни радници свога народа, друге задругаре- да по јевтину цену дођу до | коме овим послом дају добру и јевтину књигу. других, њима потребних књига. У томе пот- Нарочито то треба. да имају на уму свештепуно задругарскоме духу и лежи снага наше ниции учитељи народни, којима растурање Књижевне Задруге, која је једино на тај начин | оваквих књига спада у најзахвалније послове у стању да растури по српскоме народу. по | њихова великога културнога задатка. Каданаши 7.000 комплета, дакле до 50.000 књига на го- | повереници буду и сами тако схватили овај дину, док иначе и најбоља српска књига једва | поверенички посао и тако га буду представили налази 1000, у изузетним случајевима и нешто | и купцима, несумњиво ће се број задругара више купаца. < 5 за кратко време удвостручити, те учинити да Полазећи с те основе, управа Задругина | се и тиме српски народ изједначи са својим моли све вредне и заузимљиве поверенике, да хрватским братом. настану да ове године упишу још много више "Купљење задругарских улога треба почеши задругара, како би се наша књига из године | одмах и улоге што пре послаши искључиво бла= у годину растурала у све већем броју и у све | гајници Сриске Књижевне Задруге. Повереници

даље и забаченије крајеве Српства. Задруга и | ван Србије могу, ако им је згодније, улог по-